Позоришна критика: Успех Тартифа

Драганa Бошковић

04. 01. 2020. у 10:26

Позоришна критика: Успех Тартифа

Фото С. Трифуновић

Овај ауторски пројекат је, можда, најзанимљивије сценско истраживање у последњих десетак година нашег театра
Једна од најнеквалитетнијих позоришних сезона у Србији ближи се крају. Са много мање представа него у срећним временима, позоришни репертоари не одликују се ни делима, ни извођењима која битно одражавају тренутак у коме живимо, као ни савременим позоришним праксама, које, у корак с временом, одговарају на сложена питања човека у вечитој економској и духовној транзицији. Бољи од сталих, у 2019. години били су они који су, у мањој или већој мери, успели да задовоље поменуте критеријуме.

"Тартиф" као сам врх протекле позоришне године доноси ауторски поглед данас најзанимљивијег редитеља код нас, Игора Вука Торбице, на суштину појаве лицемерства, кроз документарну фактуру разарања породице, под утицајем спин доктора Тартифа, у тумачењу одличног Саше Торлаковића. Ипак, представу памтимо по чаробној Хани Селимовић. Овај ауторски пројекат је, можда, најзанимљивије сценско истраживање у последњих десетак година нашег театра.

"Сумрак богова" је, са темом о претећем фашизму, тема којој, нажалост, "не пролази мода". Јагош Марковић је постигао ефекат претеће катаклизме, као да се она није већ догодила, него је (поново) очекујемо, уз одличан глумачки ансамбл (Павле Пекић, Бранка Шелић, Исидора Симијоновић, Владан Милић...), који је моћно одиграо первертирани суноврат моралних људских принципа.

"Лоренцачо" је комедија која у себи има одлике трагедије, што је чини значајном и у литерарном смислу. Борис Лијешевић је, уз моћне глумце (Марко Јанкетић, Бранислав Лечић, Слобода Мићаловић...), учинио јасном сликом оданости и издаје, које се данас помињу у кривом огледалу политике.

"М.И.Р.А" Андраша Урбана, о Мири Траиловић и Мирјани Карановић, која је суверено "носи", представа је по којој ће се Битеф театар памтити као седиште нових идеја у модерном театру, и као сурова критика тоталитарних режима, с последицама на личном и друштвеном плану.

Прочитајте још - ФЕСТИВАЛ “БУЦИНИ ДАНИ”: Представа “Тартиф” са највише награда

"Нечиста крв", Милана Нешковића, представа са евидентним манама, међу којима је и неаутентичност, удаљеност од магијског реализма Врања Боре Станковића, својеврсног Маркесовог Маконда, на крају године је дошла међу боље од других, највише по изврсним улогама које су остварили Ненад Јездић, Јована Стојиљковић, Душанка Стојановић, Наташа Нинковић, Танасије Узуновић, Небојша Дугалић...

Let It Be, рекоше "Битлси" и Хана Селимовић у "Тартифу"!

1. "Тартиф", Игор Вук Торбица, Народно позориште Сомбор и Српско народно позориште, Нови Сад

2. "Сумрак богова", Јагош Марковић, Београдско драмско позориште

3. "Лоренцачо", Борис Лијешевић, Југословенско драмско позориште

4. "М.И.Р.А", Андраш Урбан, Битеф театар

5. "Нечиста крв", Милан Нешковић, Народно позориште

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације