Дођох до тога да ми се римовање не баш згадило, али ми је досадило: Љубивоје Ршумовић о почецима, новим рукописима, шаху, породици и трајном значају књижевности

НЕБРОЈЕНЕ сам партије одиграо са великим Глигом, нашим велемајстором Светозаром Глигорићем, а данас овде играм најчешће баш са овим комшијом са осмог спрата, који вас је "спровео" до мене - прича нам Љубивоје Ршумовић, уклањајући сат и остале шаховске реквизите са сточића у свом стану, "тапацираном" књигама.

Управо је "Играм против фигура", у којој су сабране Глигорићеве најбоље партије, једна од књига које су увек ту негде, песнику при руци.

- Био сам дете када ме је шаху научио ујак Драго Туцовић, свештеник у мом Љубишу, а моја баба Јованка иначе је била родица Димитрија Туцовића, чијом улицом овде свакодневно пролазим - открива поета.

А када не размишља о следећем шаховском потезу - Ршум овде пише.

- Врло често и оловком, дакле руком, баш овде у кухињи - показује на нишу и папирима претрпан сто, над којим су распоређене упечатљиве графике Владимира Величковића, те насловница њихове заједничке поетско-ликовне књиге "Успон вртовима": - Тринаест ових Владиних графика и осамнаест мојих песама чинило је ту давну књигу. Нису то биле песме за децу, а не верујем ни да су ови Владини радови баш "дечји", али опет... Сваки од мојих синова добио је тада по примерак, и ето можда је баш Величковић био та "клица" из које се у средњем сину Михаилу, који је завршио сликарство код Моме Антоновића, развила љубав према уметности. Михаило иначе сад ради у Дубаију као веб-дизајнер, а пре неколико месеци родио му се син - моје пето унуче, Љубивоје. Тако да на планети Земљи сад постоје два Љубивоја Ршумовића, један у Дубаију, а један у Београду. Најмлађи Вук је режисер, а најстарији мој син Бранко је машинац, али се бавио екологијом у Општини Звездара, а сада је директор Фондације "Ршум" - основане ове године да бисмо могли да одржавамо кампове академије "Сарадници сунца" на Златибору.

Прочитајте још - Љубивоје Ршумовић: Децо, читајте књиге!

Први камп одржан је овог августа, и окупио талентоване младе песнике од десет до четрнаест година, који су се усавршавали уз помоћ Ршумовићевих колега. Мирјана Булатовић, песникиња која је посестрима самог Ршума, пошто сестара није имао, али и "сестра свих песника", поклонила је Фондацији своју збирку, као приложница.

Песник не крије да се помало улењио, али ипак непрестано пише нешто - тренутно (прозну) књигу под насловом "Којештара", што је "склепалица" од речи "којешта" и "сваштара":

- Тако себи стварам алиби да могу да пишем о свему, и о добром и о лошем, и да убацим какве безобразлуке... Сећам се, када је Душко Радовић изјавио "Згадило ми се римовање!", нисам могао да верујем, међутим ево дођох и сам до тога да ми се римовање - не можда баш згадило, али ми је свакако досадило.

Како вели, у компјутеру има двадесет рукописа књига за децу и за један више оних за одрасле, а припремљен рукопис о Душку Радовићу је оно што би волео да објави сам, у својој фондацији и академији, којој је Душко и "дао" име, као аутор синтагме "Сарадници сунца".

- Уз књигу "Ко је ово?" из 1982, коју смо Душан Петричић и ја посветили Радовићу и у којој су неке од најбољих мојих фотографија, портрета великог песника, ту ће се наћи и сонетни венац који сам посветио Душку и есеј о пореклу Душкове поетике - прича Ршум, који је, пишући за "Српску мисао" о томе шта је поезија, исписао есеј о омиљеним му песницима Карлу Сандбергу и Алену Боскеу - чију је реченицу "Песма измишља свог песника" парафразирао у наслову својих закључних стихова "Песма ме је измислила". Илустративан је и наслов збирке "Песме које сам писао кад нисам био песник", објављене недавно у Приједору.

У међувремену, осим у чачанској "Пчелици", за коју је пред овај последњи сајам књига објавио јединствене адаптације најчувенијих бајки, Ршум већ деценију редовно објављује у "Лагуни", која држи рекорд у броју његових најтраженијих наслова:

- "Фазони и форе 2" већ су, баш као и прва књига, међу најпродаванијима, баш као и "Видовите приче", роман "Заувари", који је сад преведен на бугарски, аутобиографска књига "Три чвора на трепавици", која се управо преводи на пољски, "Ујдурме и зврчке из античке Грчке", "Ма шта ми рече"... Ту је и "Сунчање на месечини", које ми је донело једну од драгих ми награда, која носи име Бранка Ћопића. Познавао сам Бранка и иако се нисмо баш дружили, он је на неки начин крив што сам почео да пишем песме и заразио се мелодијом, ритмом и лепим римама, када сам као дете наизуст научио његове стихове "Деда, унук и петогодишњи план".

Прочитајте још - Миш је, ипак, смазао мачка

Поета је уверен да ће дете које одраста у кући пуној књига, које му се читају, и које у раном детињству "набаса" на Душка Радовића или Добрицу Ерића - заволети поезију и волети је целог живота.

- Фасцинација из детињства остаје у нама за цео живот - сигуран је Ршум. - Био бих будала када бих био против технолошких новотарија или порицао значај компјутера или мобилних телефона, али све те "малолетне" електронске справе не могу победити књигу, која опстаје миленијумима у разним облицима. Сећам се када сам тек приспео у Београд на студије, 1957, долазили смо да "гледамо слике" на екрану телевизора у излогу у Кнез Михаиловој, и већ су тада неки новинари били спремни да пресуде како је одзвонило и филму и позоришту, јер ћемо све то имати у кући. Прошло је шездесет година и показало се да није било баш тако.

Сам се књигама и поезијом заразио "на време", у детињству, и већ је као ужички гимназијалац основао клуб "Млада интелигенција".

- Знак распознавања био нам је - ексер у реверу! - сећа се Ршум.

ЈОШ СИ ЖИВ?

ВЕРОВАТНО прва асоцијација на реч "песник" већ многим генерацијама, Ршум је готово стално окружен децом, било малим песницима, било "само" читаоцима. Тврди да се деца суштински нису променила услед технолошких револуција, осим што изгледа каткад сматрају да великани - не могу ходати међу нама.

- Баш на протеклом сајму књига, где сам први пут представљао Фондацију "Ршум", прилази ми дечак и каже: "Еј, то си ти! Па ти си још жив, баш лепо од тебе!" - од срца се смеје песник сећајући се малишановог искреног одушевљења.