ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МОЈЕ прво сећање на Београд је очна болница у коју су ме одвели. Не знам која је то данас болница. Сећам се само огромних, двокрилних врата, каквих у Краљеву, мом малом граду, није било. Све је некако у Београду двојно. Он је, заправо, као једна велика раскрсница, у историјском смислу.

Тим речима обратио се публици у препуном Европском театру на париском Одеону писац Горан Петровић, на завршној вечери, посвећеној културном врењу као прибежишту у нашем главном граду, четвртог издања фестивала "Викенд на истоку" о култури Истока и Запада, који се одржавао у Паризу под покровитељством редитељке Миле Турајлић. Париска публика је за пет дана имала прилику да упозна низ стваралаца из Србије и нашег порекла у домену визуелне уметности, књижевности, архитектуре, стрипа, музике и кинематографије.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Хандке љут јер га медији питају само о политици: Дежурни критичари ме нису читали

- Можда се може рећи да је Београд крајња тачка Запада. Могло би се рећи и да је то почетна тачка Истока. Можда би се могло рећи и да је то крајња тачка Југа. У Београду има пуно смокава. За неке је то крајња граница Медитерана. Међутим, те смокве не могу да сазреју, зато што им клима не одговара. У томе видим метафору Београда. Ту је где јесте, али никада не може да стане на ноге у потпуности, зато што лето није дуже, као на Југу. Зато што ниједна историјска епоха није, колико знам, трајала дуже од 35 година - поручио је Петровић.

Горан Петровић

Говорио је и о Београду као граду на две воде.

- Ако ходате Кнез Михаиловом улицом, и ако вам испадне флашица с водом, откотрљаће се с десне стране Калемегдана и отићи у Дунав. Ако вам падне с леве стране, откотрљаће се у Саву. У Београду, ако се почешете десном руком, рећи ће вам да сте десничар. Ако се почешете левом, рећи ће вам да сте левичар - поручио је Петровић, истичући да Турци нису погрешили што су узвишење на Калемегдану звали Брегом за размишљање.

Он је поручио да у свету у каквом данас живимо, и у Београду, и у Паризу, уметност постаје сећање на склад, на мит, на лепоту, на осећање према другом.

Истакао је да у Београду има улица које су шест пута мењале име, да је четири пута озбиљно бомбардован у 20. веку и да су његови најстарији житељи променили осам држава. Рекао је и да је, иако су га многи напустили, и даље остао највише југословенски град у целој бившој земљи:

- Довољно је да уђем у неку зграду у Београду и да на поштанским сандучићима још увек видим презимена која упућују на то да је у Београду остало пуно људи и да је он, ипак, мултикултурални и мултинационални град.

Енки Билал

Говорећи о положају Београда, поручио је да је његова географска позиција "тачно тамо где јесте".

- Да би се она утврдила, за то је потребно имати мобилни телефон, пошто је он данас неопходан за све. Људи се и сликају зато да би знали где се налазе.

Приметио је и да сви воле да дођу у Београд, да је читање једна од последњих човекових интимних дисциплина под условом да не чита с интернета, да нема једнакости у свету нити ће је бити, а да је уметност једна од последњих човекових брана.

Аргентински писац Алберто Мангел је истакао да је литература најбољи начин да се упозна свет:

- Има неких градова који су постали општа места захваљујући књижевности. Али, има и оних који не припадају тој имагинарној географији, и можда су баш због тог разлога дарежљивији од других. Париз, Лондон, Њујорк, чини се да немају потребу за светом. Сами су себи довољни. Док градови као Београд, или Розарио у Аргентини, нису уписани у ту универзалну имагинацију и зато су отворени за њу.

Гост вечери био је и светски познати цртач стрипова и сценограф Енки Билал:

- Када сам отишао из Београда био ми је велики, а када сам се у њега вратио, био ми је мали. Али, то је нормално, зато што сам одрастао. Тако је то и са Њујорком.

Мирис Београда би, каже, увек препознао, затворених очију.

- Београд је егзотични град. Постојао је неправедан процес који је вођен против Срба и Србије. Треба то признати. Рат је оставио траг - рекао је Билал који је себе представио као Београђанина и Југословена.

Алберто Мангел

Истакао је да је "Београд универзални град који је кроз историју био малтретиран".

- У Београду сам открио свет у коме постоји истинска традиција према комедији и позоришту. И раније је, у Титово доба, град био уметнички веома активан. У њему постоји невероватна енергија - рекао је Билал.

Поручио је да живимо у бинарном свету, где је све црно-бело или добро-лоше и да би Београд, као некадашњи центар несврстаних, могао да буде могући трећи пут, што је, како је рекао, велика прилика за Србију.

Надовезујући се, Горан Петровић се сложио да је реч о бинарном свету, али са замењеним улогама:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Зграда Музеја "25. мај" пре две године била пред пуцањем, вечерас ће поново примити публику

- Неколико дана у Паризу пијем кафу на истом месту и посматрам просјакињу која долази на свој посао. Врло је живахна, по покретима тела. А онда у једном тренутку направи такву фигуру као да је негде у Лувру гледала ренесансне мајсторе, да би се добио осећај да треба да јој се помогне. Свој посао схвата веома озбиљно. У исто време, поред мене зује млади људи у најбољим могућим оделима и тротинетима иду на посао! Озбиљно и неозбиљно. Замењена места.

Трибина у париском Одеону била је посвећена Београду

КУЛТУРНО ВРЕЊЕ У ПРЕСТОНИЦИ

ПОКРОВИТЕЉКА фестивала редитељка Мила Турајлић је нагласила да је београдска културна сцена веома динамична. Навела је и да је кинематографија имала централну улогу у стварању имиџа града.

- Београд је претходно био престоница Југославије. Институције културе су зато биле изграђене за главни град који је имао двадесет милиона становника. Музеји, позоришта, све је било за много већу земљу него што је сада. Места културе у Београду су као да сте држали дијету и сада вам је ваше старо одело превелико. Они који долазе у Београд су помало зачуђени размерама фестивала и културног живота. Постоји доста занимљиви раскорак, јер тај простор позива да буде попуњен. И то ствара културно врење у Београду - поручила је између осталог Турајлићева.