ПАРИЗ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ОВОГОДИШЊИ добитник Нобелове награде за књижевност аустријски писац Петер Хандке одржаће сутра у Шведској академији у Стокхолму, према унапред утврђеном редоследу обраћања лауреата, конференцију за медије поводом овог планетарног догађаја. Њему ће награда бити уручена четири дана касније, у уторак 10. децембра, као и свим добитницима, како налажу правила, на дан смрти утемељивача признања Алфреда Нобела.

Прочитајте још: Хандке за Новости открио истину о пасошу СРЈ и држављанству

Хандке је у среду, за "Новости", потврдио да одлази у Стокхолм на најављени догађај, а највећи проблем ће му бити како да стигне до главног града Шведске, имајући у виду да у Француској, где живи, од среде траје велики штрајк укључујући железничаре и контролоре летења.

Нобеловац је разматрао разне опције, а једна од њих је била да се, уколико не буде летова из Париза, а ни возова ка околним државама, аутомобилом одвезе до Брисела, одакле би, затим, пут наставио до Стокхолма где је одлучан да стигне и прими заслужену награду.

Прочитајте још: "Псовање публике" - шести пут: Уочи доделе Нобелове награде Хандкеу, великом писцу и пријатељу нашег народа

Доживљавао је велике неправде, скидали су му и представе из чувене "Комеди Франсез" због његових политичких ставова. Литература је сада победила и Хандке жели да буде у епицентру враћања логике у књижевне токове.

Од тренутка када је саопштено да је добио велико признање, чувени књижевник се посветио писању беседе коју ће одржати следећег уторка. У њој ће бити речи искључиво о литератури која својом драматичношћу без идеологије исписује реалност.

За својим малим радним столом у Шавилу, испијајући целодневну велику шољу његове омиљене црне кафе, која би се током дана хладила, али за њега остајала свеједнако укусна, Хандке је уз бисту Лава Николајевича Толстоја ових дана руком исписивао квинтесенцију онога што га је довело на светски књижевни трон.

Ништа га није омело у том настојању, па ни вести које је сазнао од "Новости" - јер живи без телевизора, компјутера и мобилног телефона - да су два спољна члана напустила Нобелов комитет, од којих шведска књижевница и критичарка Гун Брит Сундстрем, зато што се није сложила с додељеном наградом.

Јер, литература је изнад свега тога. Ништа, зато, нису могли да промене ни дежурни критичари који су протеклих недеља покушали да помешају књижевност с политиком и личним убеђењима.

- Многи ме воле или не воле, али не верујем да их је исто тако много прочитало моја дела - поручио је велики пријатељ Срба, за "Новости", поводом полемика око награде за коју је Шведска академија ових дана потврдила да одлази у праве руке.


Зграда Шведске академије Depositphotos

Иако је у последње време, с једне стране, било доста критика на рачун избора Нобеловог комитета када је Хандке у питању, док су му с друге стизале искрене честитке, то ништа неће променити у програму.

Очекује се да конференција у петак буде изузетно посећена. За њу се занимају новинари из целог света, имајући у виду Хандкеово стваралаштво, али, између осталог, и читаву причу која се повела око награде, која са књижевношћу нема никакве везе. Неће бити довољно места у сали за све заинтересоване.

Те приче које задиру у његова лична опредељења, која немају додирне тачке с "Нобелом", наљутиле су Хандкеа који је претходних недеља контакте са медијима свео на минимум. Чуде га учестала питања која се тичу политике а не уметности, за коју је награђен.

Хандке жели да прича само о литератури.

ФИЛМ О НОБЕЛОВЦУ

РЕДИТЕЉ и сценариста Горан Радовановић добио је на конкурсу Филмског центра Србије 3,6 милиона динара за будући документарни филм "Чекајући Хандкеа". Оригиналан и аутентичан сценарио говори о настојању власника винарије из Велике Хоче да изради и постави спомен-плочу Петеру Хандкеу и да нобеловца доведе на отварање. Осим приче о Хандкеу, на истом конкурсу ФЦС за дугометражне документарце подржани су и филмови "Снови Владана Радовановића", "Најбољи голман на свету", "Флотација" и "Последњи номад".

ЕСЕЈИ О ЈУГОСЛАВИЈИ И СРБИЈИ

ИЗДАВАЧКА кућа "Прометеј" из Новог Сада и РТС као сиуздавач, добили су права од немачког "Зуркампа" за објављивање Хандкеових есеја о Југославији и Србији, сазнају "Новости". Предлог наслова ове књиге је "Још једном за Југославију", по "Зуркамповом" издању књиге о реакцијама Noch einmal fur Jugoslawien: Peter Handke и по норвешком издању "Југославија" куће "Пеликанен" Карла Увеа Кнаусгора, а приређивачи би били Жарко Радaковић и Небојша Грујичић. Реч је о текстовима: "Опроштај сањара од Девете земље. Стварност која је прошла: сећање на Словенију" (1991), "Летњи додатак зимском путовању"(1996), "Питајући у сузама. Накнадни записи о два проласка кроз Југославију у рату, марта и априла 1999." (2000), "О Великом трибуналу" (2003), "Табле из Даимиела. Извештај заобилазног сведока о процесу против Слободана Милошевића" (2006), "Кукавице од Велике Хоче (2009), "Прича о Драгољубу Милановићу" (2011).