НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ скулптуре из дворске колекције изложене су у Белом двору на Дедињу. Изложбу "Вајање кроз време: Европска скулптура са Краљевског двора" отворили су у уторак вече престолонаследник Александар Карађорђевић и његова супруга Катарина. Драгуљ ове изложбе представља једино сачувано дело краљице Марије Карађорђевић, статуа "Витез у контемплацији".

Аутор изложбе Видак Орловић изабрао је највреднија дела из дворске колекције, од античког периода до 20. века. У њој се налазе и радови Ивана Мештровића, копије Лисипових скулптура, дела познатих француских вајара: Огистена Пажуа, Клода Мишела познатијег као Клодион, Жан-Батиста Карпоа и Емануела Фремијеа, као и значајна дела данас још увек непознатих аутора која нам приближавају време у ком су настала.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бели двор држави, а не Карађорђевићима

- Уметничка збирка Дворског комплекса, коју је засновао мој деда, сведочи и о развоју неких од најутицајнијих стилова у историји вајарства - истакао је Карађорђевић.

Краљица Марија била је пасионирани заљубљеник у аутомобиле и уметност, нарочито вајарство. Мало је познато да је "Сламната кућа", први објекат саграђен на простору Дворског комплекса на Дедињу из ког је краљ Александар посматрао градњу, била краљичин атеље. Вајарка Ива Деспић Симоновић била је менторка краљице Марије која се, према сачуваној документацији, највише бавила вајањем портрета и аутопортрета.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Краљ Петар Први Карађорђевић нам донео слободу и победу


- Претпоставља се да једини сачувани вајарски рад краљице Марије симболички приказује краља Александра - објашњава Орловић. - Дело зрачи краљичиним емоцијама које су обликоване смрћу мужа, као и све тежом политичком и економском ситуацијом у земљи. Постоје подаци да је била изливена идентична скулптура у већим димензијама, која је представљала својеврстан споменик краљице свом преминулом супругу, али је нестала после Другог светског рата заједно са осталим вајарским радовима краљице Марије.

Фото И. Маринковић

На изложби је приказана "Сфинга" Ивана Мештровића, реплика скулптуре настале 1909. године за Видовдански храм, која је са колонадом каријатида требало да представља позадину улазне дворане. Монументалну мермерну "Сфингу" од Мештровића је поручио краљ Александaр крајем 1933. године.

- Постављањем чувара храма интегралног југословенства на простор краљевског комплекса, изнад базена, близу још једне Мештровићеве скулптуре - горостасног бронзаног "Милоша Обилића" - као да је покушано да се стане на пут снажним разједињујућим силама југословенског национализма - наводи Орловић. - Очигледно импресиониран овим делом, краљ Александар је од Мештровића откупио ову минијатурну бронзану верзију "Сфинге" која је постављена у краљев кабинет где и данас стоји.


ГРОФИЦА ДИ БАРИ

НА изложби је приказана и порцеланска портретна биста мадам Ди Бари, друге утицајне љубавнице Луја XV, дело француског дворског вајара Огистена Пажуа, веома слављеног за време свог живота. Грофица Ди Бари је од Пажуа наручила још четири верзије ове портретне бисте, док је пета "другачија од осталих по ставу и фризури, израђена у белом мермеру", изложена у Лувру 1773. године, проглашена за ремек-дело.