ШТО сам старији, моја наклоност према мјузиклу расте - каже редитељ Небојша Брадић уочи сутрашњег премијерног извођења "Бродвејских враголија" на сцени Позоришта на Теразијама. Биће то његов четврти наслов у истом жанру ("Јадници" и "Ребека" у Мадленијануму, "Буђење пролећа" у Београдском драмском), али први у нашем једином музичком театру.

Говорећи о задовољству које доноси ангажман у музичком позоришту, он подсећа на речи славног Ингмара Бергмана да је старење напоран, тежак, негламурозан рад са дугим сменама, али да музика постаје суштински важна управо у позним годинама. Уосталом, тада је славни шведски редитељ и поставио на сцену оперу "Чаробна фрула".

- Велико је задовољство радити мјузикл са живом причом, која коментарише златна правила жанра. Тим пре, што мјузикл има дугу традицију на позорницама Бродвеја, Вест Енда, па и Београда. "Бродвејске враголије" су лиценцни наслов, што значи да је музичка партитура дефинисана, док редитељи и остали сарадници имају потпуну уметничку слободу - истиче Брадић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Небојша Брадић: Болне судбине од Троје до Грачанице


Јер, стварање чаролије у позоришту, основни је императив овог на први поглед лепршавог (а у ствари изузетно захтевног) жанра. За редитеља, утолико је узбудљивији процес:

- Гледалац у музичком театру прихвата илузију чим се завеса подигне. Иначе, "Бродвејске враголије" биле су предлог Позоришта на Теразијама. Али, и ја сам желео да коначно радим једну музичку комедију, премда ме публика на основу претходног рада углавном повезује са другим, "озбиљнијим" жанровима. Стварање тима за мене је посебан изазов: нашао сам се пред четири ансамбла куће, од којих је требало да направим јединствено "ткиво". Посебна је ствар што мјузикл од извођача тражи високе критеријуме - да пева, игра, глуми и "изгледа".


Фото: Зоран ЈОВАНОВИЋ


Зато су, објашњава наш саговорник, припреме биле врло специфичне:

- Ми немамо музичко позориште као предмет у уметничким школама, а данашње продукције свуда у свету траже оваква знања и вештине. Чак и многе оперске куће на свој репертоар стављају мјузикле. Шта редитељ у таквом театру мора да зна? Пре свега, да чита музичку партитуру. Потом да уђе у слојевитост дела и, што је најважније, има сензибилитет за жанр.

На питање у чему се његови досадашњи музички наслови разликују једни од других, Брадић одговара:

- "Јадници" су имали велики наратив, Игоову прозу са снажним ликовима. Занимљиво је да су у Хонгконгу демонстранти за своју химну одабрали нумеру "Чуј како људи певају", док је с друге стране, и један претендент на власт, за кампању одабрао тему из "Јадника" о долазећој нади (под називом "Још један дан") - Бил Клинтон, 1992. године... "Ребека" је заснована на истоименом Хичкоковом филму, блиска оперети, са елементима мистерије. Уследила је Ведекинова драма "Буђење пролећа" (као рок мјузикл) и ево, сада, комедија. Та оригинална прича враћа нас у "херојско" доба настанка мјузикла, коментаришући га из нашег времена. Радња се одвија у двадесетим годинама прошлог века, када су богаташи точили шампањац у "потоцима", а млади лудовали за џез звуком. Посебно је интересантна релација између та два доба: осим технолошког напретка, много штошта се у међувремену није битно променило у нашим животима.

Следећи музички задатак је пред Брадићем у иностранству: на сцени Музикалног театра у Софији, у његовој режији ће у јануару премијерно бити изведен "Виолиниста на крову".

- Потом ме очекује учешће у берлинском жирију Prix Europa, на фестивалу телевизијских остварења. Иначе, Србија има наслов у конкуренцији (урађен поводом две деценије бомбардовања РТС) - "О животу и смрти" Предрага Перишића.