Објављено дело Мала Антанта 1919-1938

ДЕЛО чешког историчара, професора Здењека Сладека "Мала Антанта 1919-1938", које је управо објавио "Службени гласник" у преводу Владана Матића, бави се мање познатом политичком историјом после Великог рата. Тачније, стварањем и сврхом пакта названог Мала Антанта, кога су створиле Чехословачка, Југославија и Румунија.

Тај савез су подржале велике силе, како сматра овај аутор, јер им је служио као "санитарни кордон" против Совјетског Савеза и ширења бољшевизма. Када је нацизам завладао Немачком, западне силе су одлучиле да је Трећи рајх боља брана од комунизма. Француска је 1936. препустила демилитаризовану Рајнску област Хитлеровим војницима, Версајски уговор је престао да постоји. Британци су још одраније подржавали нацистичку Немачку.

- Показало се да судбине средње и југоисточне Европе не зависи ни од Друштва народа, ни од Француске, већ од Немачке и Италије. Велику Британију није занимао овај део Европе и била је спремна да у њему жртвује више важних политичких, војних и економских позиција. Тиме је судбина Мале Антанте и целе средње и југоисточне Европе била унапред одлучена - закључује Сладек.

Према мишљењу чешког историчара, "вечна" пријатељства малих земаља са великим силама трају колико и интереси ових других. Без страсти и навијачког духа, у овој књизи, с мноштвом детаља, аутор изучава међуратни период, и описује га тако да се могу наслутити корени потоњих европских савезништава и сукоба, све до данашњих.

Југославија је, како објашњава, због јадранског приморја и Албаније ушла у сукоб са силом победницом Италијом, који ју је скупо коштао. Савезничку Француску интересовала је пре свега наплата ратног материјала који је испоручила војсци Краљевине Србије за борбу против заједничког непријатеља. Србија, значајан ратни савезник сила Антанте, у књизи се практично не помиње, јер се од 1918. утопила у Краљевину СХС и престала да постоји као међународни субјект.

Сладекова књига нуди слику послератне Европе у којој велике силе нису биле заинтересоване за нови и праведнији свет, већ да себи обезбеде редовну исплату ратне одштете. Зато су више помагали бившим непријатељима да поново стану на ноге, него дојучерашњим савезницима. Слично се поновило и после Другог светског рата.

ПОБЕЂЕНИ ПОБЕДНИЦИ

ДРЖАВЕ чланице Мале Антанте су после рата, као наследнице аустроугарских територија, морале да отплаћују великим силама кредите које су наследиле од Црно-жуте монархије, док су ратне репарације висиле на дугом штапу. Разорена Србија, оптерећена огромним ратним зајмовима, постала је жртва своје победе. Она је у јужнословенској држави постала произвођач јефтине хране и сировина, а исту улогу Југославија је играла у Малој Антанти.