Протомајстор српских храмова

Пише: Слободан Малдини

08. 08. 2019. у 14:50

Протомајстор српских храмова

Анализа активности становништва Лепенског вира

Својим докторатом привукао је пажњу европских ауторитета на пољу археологије према Лепенском виру, али звање доктора наука стечено на престижном аустријском универзитету није му обезбедило и место у Србији…

Наставивши породичну традицију градитеља, Пеђа Ристић је докторирао на Универзитету у Грацу 1980. са тезом "Реконструкција преисторијске архитектуре Лепенског вира", а његове смеле тврдње у дисертацији утемељиле су бројне касније теорије о овом археолошком локалитету. Својим докторатом привукао је пажњу европских ауторитета на пољу археологије према Лепенском виру, јединственој насобини откривеној у Србији, седишту једне од најважнијих и најсложенијих култура преисторије на тлу Европе.

Међутим, звање доктора наука стечено на престижном аустријском универзитету није му обезбедило и место истраживача Лепенског вира у Србији, па чак ни место предавача на Универзитету у Београду. На основама његових истраживања Лепенског вира, ловорике су понели неки други, у Србији политички подобни медиокритети и "повлашћене незналице" како их је називао, касније упропастивши све оно што је Пеђа изградио. Иако гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу, за Ристића није било места на београдском Архитектонском факултету. Из револта, почетком осамдесетих конкурисао је и примљен је на место предавача на Архитектонском факултету у Приштини, граду у коме су у то време беснеле демонстрације, а нису биле ретке ни детонације бомби које су бацали иредентисти. Након неколико недеља, схвативши да на приштинском факултету нема будућности, напустио је ово радно место. Разочаран, окренуо се Цркви и посветио српском православном црквеном градитељству.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Протомајстор српских храмова

Општепознат као Пеђа Исус, издуженог лица са наглашеном брадом, пројектовао је и голим рукама градио стамбене куће у традиционалном балканском стилу, али је све више своју пажњу градитеља, такозваног протомајстора, усмеравао према пројектовању и градњи црквених објеката. Међутим, и у овој грани сакралне архитектуре унео је јединствен лични немирни дух пројектујући објекте по канону Српске православне цркве, али и поједине објекте јединственог, изванканонског карактера, међу којима и "цркву на броду", "интегралну архитектуру" и "соларни храм" са основом у облику једнокраког крста. Међу оваквим Пеђиним идејама које је представио само пре неколико година је "Јасеновачки храм на броду", црква подигнута на баржи која плови реком Савом између Београда и Јасеновца звонећи у покој душама усташког терора у концентрационом логору "Јасеновац".

Посебну пажњу овај плутајући храм посвећује душама жртава чија су тела током Другог светског рата плутала Савом, чак до њеног ушћа у Дунав, подсећајући Хрвате и Србе на велико зло које су починиле усташе током Другог светског рата. Снагу идеје црпео је из давног догађаја када је у новембру 1944. године, као тринаестогодишњак, са обале Саве код данашњег Сајма и железничког моста видео из непосредне близине гомиле лешева из Јасеновца који су се "нахватали као бела пена" уз решетке полусрушеног железничког моста и људе који са "чакљама и маскама на лицу протурају лешеве, а са тог места дизао се немушти космички смрад који су могли да осете и људи на Теразијама."

(сутра: Чувена Медиала)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Goran

08.08.2019. 15:01

Pa u Srbiji prilike su takve da više važe nepostojeće diplome Ministara nego diplome priznatih inostranih Univerziteta. Zato ništa novo.

Laik

08.08.2019. 15:37

Užasna ja mržnja Srba prema sebi i svemu Srpskom. Stručnjaci, gde ste? Ima li nam spasa ili svi da se izmetnemo u engleze, amere, nemce, švajcarce, norvežane, francuze?.. države su im pravedne, oni su divni kao i njihovi političari, mladi...