Свето, хвала ти за најлепше песме

СВЕТИСЛАВ Света Вуковић био је човек увек насмејан и спреман на шалу, а спреман и да седнемо и озбиљно радимо. Тако су настали моји хитови "Одисеја" и "Ја те волим", захваљујући, пре свега, изванредним стиховима које је Света писао. Ова два текста су највише утицала на моју каријеру, а то су, по мом мишљењу, и његови најлепши текстови, укључујући и његову песму "Љубав је само реч" - са сетом се присећа Лео Мартин, велика звезда југословенске музичке сцене шездесетих и седамдесетих година прошлог века, који је Вуковића упознао преко сада покојног Предрага Кнежевића, уредника емисије "Време спорта и разоноде" коју је касније преузео, Света.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОДЛАЗАК ВОДИТЕЉА ЧАРОБНОГ ГЛАСА: Преминуо Светислав Вуковић

Чувени водитељ Радио Београда Светислав Света Вуковић, који је преминуо у 83. години, није оставио неизбрисив траг само у својој професији, већ и у срцима људи са којима је радио и са којима се дружио. Лео Мартин каже да га је веома потресла вест о одласку драгог пријатеља и сарадника.

- Када је почела моја сарадња са Војканом Борисављевићем, чешће сам се виђао и са Светом. Последњи пут сам се чуо с њим пре годину дана када смо се договарали за неке текстове. Светислав Вуковић је био диван човек и била ми је част и задовољство сарађивати са њим. Много људи је сарађивало са њим и сви су били задовољни, а ја посебно. Слава му и хвала му!

И Војкан Борисављевић, прослављени композитор и диригент, памти Вуковића као изузетног човека кога су, истиче, карактерисали људска топлина, интелект и сјајан глас познат из бројних радијских и телевизијских емисија.

- Са Светом сам имао врло лепу сарадњу, која је почела 1973. године, када је он био спикер у Радио Београду, а радио је и текстове за забавну музику. Тада је написао стихове за моје три најбоље песме, "Љубав је само реч", "Одисеја" и "Ја те волим". Иначе, "Љубав је само реч" је једина песма коју сам направио за Здравка Чолића, настала у једном даху, захваљујући Светином изузетном тексту који ме је на прави начин инспирисао. И после тога ми је често писао текстове на које сам касније радио музику, међу којима и за нумеру "Како ти је име девојчице", за Микија Јевремовића. Али, претходна три су остала запамћена као примери изузетних текстова и квалитета који је та музика имала у тим златним седамдесетим годинама. Те песме су и данас популарне и изводе се у оригиналним верзијама и у многим обрадама - с поносом истиче Борисављевић, који је Вуковића упознао када је, још као гимназијалац, радио као музички сарадник у Радио Београду.

У то време са Светом је радио и Милан Анђић, спортски новинар у пензији, који га памти као свестрану радијску личност.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Светислав Вуковић: Велики човечуљак из радија

- Не зна се да ли је био бољи спикер или водитељ, необично предан и одан послу и пун енергије. Дешавало се да по осам сати не излази из студија, јер је "Време спорта и разоноде" почињало у 13 сати, а распоред утакмица био је од 14 до 19. Све би то Света издржао у студију, а ми репортери, Марко Марковић, Јордан Ивановић и ја, јављали смо се са утакмица. Био је достојанствен и упоран у жељи да сачува чистоту и углед Првог програма, професионалац за десетку, суво злато Радио Београда! Кад год је требало да се прочита нешто значајније, или да се сними за фонотеку, било на Првом, Другом или Трећем програму, звали су Свету да то уради - каже Анђић, који нам открива да је ретко виђао чувеног водитеља откада је отишао у пензију. - Као и многи наши заједнички пријатељи, био сам зачуђен што се није више појављивао у јавности, јер Света је био човек који је волео људе. После 5. октобра 2000. године, када се пензионисао, помало огорчен и љут, Света се дубоко повукао у неки свој свет и затворио у себе - сећа се Анђић. На крају, не пропушта да нагласи да је Вуковић био необично поносан на своје три ћерке, најстарију Оливеру, као и на близнакиње Кристину и Катарину.

Лео Мартин

"ОДИСЕЈА" ПО НАРУЏБИНИ

КАКО је настала легендарна "Одисеја", за коју је музику, на Светине стихове, компоновао Војкан Борисављевић?

- Један Грк је поручио песму од Свете и мене за Међународни музички фестивал у Атини. Занимљиво је да њу није прво отпевао Лео Мартин, већ Боба Стефановић, јер је Лео тада био у Немачкој. Демо снимак смо дали Грку, али нажалост нису нас примили, а песма је остала. Пријавили смо је за Опатијски фестивал, али тада је Боба отишао на дугу турнеју у Совјетски Савез, па је Лео отпевао "Одисеју", али се ни он из неких својих разлога није појавио на фестивалу. Међутим, песма је остала као велики хит и заправо је обележила каријеру Леа Мартина - сећа се Војкан Борисављевић.

ГОЛ, ГОЛ, ГОЛ!

МИЛАН Анђић нам је испричао да је легендарни спортски коментатор Радивоје Марковић, у годинама после рата, 1945, са Теразија и Трга републике, уживо преносио народне митинге и говоре највиших руководилаца.

- Затим се педесетих година потпуно посветио спорту, преносио је и Олимпијске игре 1952. године, заједно са Хрвојем Мацановићем из Загреба, када смо играли са Русима у Хелсинкију. Идеју за шпицу емисије "Време спорта и разоноде", Радивоје и Света су добили слушајући италијанске и јужноамеричке спортске емисије, и, досетили су се да из неког Марковићевог преноса издвоје, сада већ чувену реченицу, "Гол, гол, гол!" - сећа се Милан Анђић.

Војкан Борисављевић

ГДЕ СИ САД

Тешко је кад нас нема, кад се оде
и зато проклињемо стазе што нас одводе
Кад прве кише дођу, питам се у ноћима
без звезда тражим
те ниједно писмо,
ма ниједну реч да л'
си уз мене млада сад
Без тебе сад
ја сама чекам јутра
а свако ново сутра
к'о море је без дна
А ти си брод
што једном када
крене заборавља на мене заборавља
на све што било је
Тешко је, ал' ми ћемо то моћи сад ћемо
се загрлити,
опростити и поћи