СПОМЕН НА ПЕСНИКА: Видовдански рецитал одржан у Српској књижевној задрузи

ТИ зиду, најзад, даде крила/Да из мрака се овог вине/Нестварно плану са висине/Будућност што је некад била/ Опет ме прате очи твоје/ Реч коју нико још не схвати/Изворје што без воде пати/ Две сузе никад да се споје".

Већ пет година овим стиховима из песме "Сопоћански анђео" започиње свечаност "Видовдански рецитал", посвећен успомени на Слободана Ракитића, песника и некадашњег председника Српске књижевне задруге. Било је тако и у четвртак. "Видовдански рецитал" окупио је многобројне Ракитићеве поштоваоце и пријатеље.

- Ракитић је у свему био Србин и господин, а за нас је он највише песник и задругар. Зато га се сећамо са пијететом и поштовањем. Био је велики заточеник српске књижевне и културне традиције, највише оне основне - косовске. Зато, Видовдан - рекла је глумица Јована Стевић, пријатељ и сарадник СКЗ.

О поезији Слободана Ракитића говорио је Ђорђе Ј. Јанић, књижевни критичар и аутор књиге о стваралаштву овог песника:

- Ракитић је своје књижевно стваралаштво сажео у поезији, иако су његова књижевна критика и есејистика врло значајне за његов књижевни опус. Пре свега за тумачење његове поезије и његове поетике. Ракитић се појавио у својој генерацији као инокосан песник. Он је својом лириком покушао да се повеже са књижевним историјским наслеђем, пре свега када је у питању форма: сонет и рима. То је претило да буде маргинализован, а у исто време довело је до неразумевања књижевне критике, која га је у ранијем периоду сврставала међу романтичаре.

Прочитајте још - Преминуо Слободан Ракитић

Јанић наглашава да се Ракитић после збирке "Земља на језику" приближава модернизму који се разликује од спиритуализма Миодрага Павловића и херметизма Васка Попе, јер своју поезију све интензивније води ка неосимболизму, у коме опева трагичну судбину Срба, утемељујући се, током времена, у православно хришћанство.

- Тиме следи мисао Исидоре Секулић, да је врхунац поезије њена религиозност - казао је Јанић. - У поезији Ракитића видимо оно што је древна функција песникова, његово утонуће у предањско, колективно несвесно и профетство. Пророчко виђење апокалиптичних збивања у будућности. Централна тема Ракитићеве поезије јесте тема смрти, смртности, кроз коју он разрешава питање човековог живљења, живљења појединца, народа, природе и васељене.

Песме Слободана Ракитића читала је глумица Биљана Ђуровић, а у наставку ове свечаности СКЗ је уручила захвалнице заслужним сарадницима и добротворима.

Прочитајте још - “Змајева награда “ Ракитићу

ЗАХВАЛНИЦЕ И ПРИЗНАЊА

ПРВУ Захвалницу, са мотивом некадашње захвалнице коју је за Задругу израдио Марко Мурат, а била је уручена краљу Александру Обреновићу, ондашњем члану СКЗ, др Душко Бабић уручио је Наталији Синановић, новинарки РТС. Осим ње захвалнице су добили добротвори Злата Софијанић и Иван Лукић. Признање са потписима председника СКЗ Милована Данојлића и управника Драгана Лакићевића припала су директорима БАС-а Анђелку Мучибабићу и Драгану Вучичевићу.