Герман Садулајев: Волим да долазим у Србију

МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ЖАО ми је што се Југославија распала, имали сте лепу и богату земљу. Можда једног дана опет будете живели у неком новом интегрисаном простору. Био сам већ у Србији и волим да долазим код вас, јер се добро осећам. Ваша земља ми се веома свиђа, слична је Кавказу, где сам рођен, брдовита је, а и људи су вам комуникативни и гостопримљиви. Драго ми је што сам, осим Београда, упознао и унутрашњост Србије. Другови су ме водили у Врњачку Бању.

Ово, у ексклузивном разговору за "Новости", каже руски писац Герман Садулајев (46), аутор романа "Бич Божји", "Ја Чечен" и "Таблета", уочи данашњег гостовања на трећем међународном скупу "Београдски контрапункт", који организују Министарство културе и Завод за проучавање културног развитка.

Широј јавности у Русији постали сте познати након што сте објавили аутобиографску књигу "Ја, Чечен", посвећену чеченским ратовима.

* Зашто је на вас јавно насрнуо председник Чеченије Рамзан Кадиров?

- Иако је штампана у малом тиражу, књига је заиста имала велики одјек. Углавном је била позитивно примљена, мада је било и жестоких напада, поготово оних којима се не свиђају моји критички ставови, а један од њих је био и Кадиров. Наравно да ми је важније шта кажу моје колеге и читалачка публика него политичари. Кадиров и ја смо два различита света. Он је у политици, а ја у књижевности и култури. Није никакво чудо што ми на живот гледамо различито.

* Да ли сте се касније срели са њим?

- Нисам, и није ми жао. Као човек из мешаног брака, у Чеченији сам увек бранио част Руса, а у Русији част Чечена. Никада у Чеченији нисам покушавао да будем већи Чечен од Чечена или у Русији већи Рус од Руса. Увек сам био на страни слабијих, јер јачи може себе сам да заштити.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Заклети левичар и носталгичар

Деспот, Ахмадзаде, Вукићевић, Ђићијанг и Садулајев

* Путујете ли у Чеченију?

- Ретко, не само зато што сам заузет послом, већ и због тога што су скупе авионске карте.

У срединама где се ратовало и где су се догодили међуетнички сукоби, поготово су у деликатној и тешкој ситуацији људи из мешаних бракова...

- Објавио сам до сада осам књига, а половина мојих текстова је управо о таквим темама. О мојим осећањима и преживљавањима. Неспорно је да су људи из мешаних бракова у тежој ситуацији од осталих. Наравно да се "мешанци" не могу одрећи једног родитеља, и они се најбоље осећају у оним мултиетничким срединама, где је толеранција већа.

* Не скривате носталгију за СССР-ом...

- Свестан сам свих слабости које је имао СССР. И тада је било у свакодневном животу национализма. Не мислим да је све било идеално. Али ако то упоредимо са овим садашњим стањем, нормално је да жалимо за прошлошћу. Неупоредиво је било боље образовање и неспорно је да се више читало него што се чита сада. И у Чеченији су се многи трудили да добро уче и буду добри стручњаци. Изучавала се литература. Ја сам одрастао у породици која је имала много својих књига. Родио сам се у провинцији у Шалију у Чеченији, где сам завршио основну и средњу школу, али захваљујући родитељима, много сам читао, јер су направили кућну библиотеку у посебној соби. Још као дете сам знао да ћу бити писац.

* Члан сте Комунистичке партије Руске Федерације, а за себе кажете да сте социјалиста...

- Русија се не може развијати у капиталистичком уређењу. Сви виде шта је направио дивљи капитализам у Русији. Мали број људи не зна шта ће са новцем и живи раскошно, док већина животари. Запад је успео да направи заштитне механизме кроз порезну политику и друге државне мере, док у бившим социјалистичким земљама нису заштићени најшири слојеви друштва. Зато и даље мислим да социјалистички пројект није мртав и да ће раније или касније свет да се врати социјалистичким идејама праведности.

* Кажете да вам је омиљени писац Борхес. Зашто?

- Волим његов стил писања. Осим тога, читајући његова дела усвајао сам занат писања новела. Наравно, на мене су јак утисак оставили и велики руски писци, јер ипак пишем на руском језику.

Кога сте читали од српских писаца и ко је на вас оставио посебан утисак?

- Прочитао сам оне који су највише превођени, на првом месту Милорада Павића. Али посебно ми се свиђа књига Владимира Коларића "Смрт у Паризу". Волим да читам и друге ваше писце, и мислим да је веома важно да се преводе на руски, али и обрнуто. Познавање култура разних народа је врло важно и корисно, јер зближава људе.