Умро песник Коста Радовић

Песник, просветни радник, човек који је овековечио сваки детаљ нестајања Пиве и њене златне изворске жиле, чије Пивско око сјаји у његовим књигама, Коста Радовић, упокојио се у 84. години у Подгорици, саопштава Удружење књижевника Црне Горе, чији је Радовић дугогодишњи и најстарији члан. Недавно му је матична асоцијација добио награду "Марко Миљанов", коју му је доделио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Композитор Борислав Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је кантату „Угарак тијела“(о геноциду у Пиви) и „Љубав се јавно каже“(о стрељању у Краљеву) које су јавно извођене. Коста Радовић био је и члан Управног одбора Епархијског савета Митрополије црногорско-приморске, Савета Енциклопедије ЦАНУ. Почасни је грађанин старе руске престонице Суздаљ и града Краљева. Коста је био први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просветне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену уметност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године. Последњих година предано је радио на обнови Пиве, манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима.

Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), “Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само(Антологија“), (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: “Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богородица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине“ (1984).