Незаборавна и велика Душица

МИНУТОМ ћутања и подсећањем да нас је тачно пре недељу дана, 24. маја, напустила звезда српске и југословенске кинематографије Душица Жегарац (1944-2019), у Југословенској кинотеци данас је започела комеморација нашој легендарној глумици.

Од "црне даме са звезданом сенком" (како је диву нашег глумишта описао критичар Ранко Мунитић у истоименој монографији), у присуству њене породице, ћерке Татјане и сина Франциска, опростили су се њени поштоваоци и колеге. Како је истакао Југослав Пантелић, директор Кинотеке, који је Душици Жегарац у тој истој сали 2016. уручио награду Златни печат за допринос филмској уметности, она ће остати да је памтимо по изузетном таленту, лепоти којом је зрачила, и префињеном сензибилитету.

- Дебитовала је на филмском платну још као гимназијалка, у филму "Девети круг" Франца Штиглица, који је те давне 1960. учествовао у главном програму фестивала у Кану, и потом чак освојио номинацију за Оскар за најбољи страни филм, а главна улога прогоњене Јеврејке, Рут Алкалај, донела је Душици прву Златну арену у Пули - рекао је Пантелић, истичући да је ову високу награду освојила још два пута - за главну улогу у "Опклади" Здравка Радића, 1971, и за споредну улогу, 1980, у "Посебном третману" Горана Паскаљевића, који је такође био у главној селекцији Канског фестивала.

Пантелић је подсетио на више од 70 филмских и ТВ улога које је одиграла, и на изузетне креације које је остварила у кључним остварењима овдашње кинематографије, у којима је сарађивала са Живојином Павловићем, Коканом Ракоњцем, Пуришом Ђорђевићем, Вељком Булајићем, Милошем Радивојевићем, Гораном Марковићем...

Породица и пријатељи

Од глумице која је кроз каријеру и живот ишла дискретно и скромно, а зрачила истинским господством и отменошћу, јуче се дирљивим писмом опростио и њен блиски пријатељ, редитељ Лордан Зафрановић, који је с њом сарађивао у антологијским филмовима "Окупација у 26 слика", и "Халоа - празник курви". Он ће Душицу памтити по ликовима који су захваљујући њеној снажној особености имали оно небеско, неухватљиво и непоновљиво...

ПРОЧИТАЈТЕ И: Преминула глумица Душица Жегарац

"У реалном животу, била је попут грчке јунакиње, деца су јој била одузета стицајем породичних несугласица, и та трагедија оставила је печат на свему што је радила и као глумица, и као књижевница", рекао је Зафрановић у свом писму, истичући да Душица, заправо, није отишла, и да ћемо у сваком филму у којем је играла и даље видети њено лице, покрете, сузе, и незаборавни сјај у очима који је осликавао њену душу.

Зеленовић и Божовић

После комеморације у Кинотеци, породица и пријатељи, међу којима су били политичар Драгољуб Мићуновић и редитељ Милан Јелић, тихо и достојанствено испратили су Душицу Жегарац за кремацију из капеле на Новом гробљу.

Испраћај на Новом гробљу Фото Н. Фифић

О ЛИСАБОНУ, С ТУГОМ

ДУШИЦА Жегарац је била удата за Педра Франциска де Пина Масана де Аморима, и мада је с њим отишла у Лисабон, тај брак није опстао. Неприхватање и тежина прилагођавања португалском животу била је тема коју је у писмима с њом делио писац Дејан Тиаго Станковић, који живи у Лисабону. Он се у Кинотеци јуче опростио од Душице, пријатељице с којом је делио тугу.

О њеном дару говорио је и Мирољуб Стојановић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, који је објавио њену књигу "Као на филму". Одломке из књиге и њену поезију читала је Нада Петронијевић, некадашња уредница културе Студија Б, и блиска пријатељица Душице Жегарац.