ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Салон на ивици

КАДА је познати архитекта и историчар архитектуре Зоран Маневић давне 1974. иницирао и заједно са групом архитеката основао Салон архитектуре, није претпостављао да ће ова институција временом изгубити поверење струке. Поборници и бардови Салона Маневић и Михајло Митровић одавно су критиковали недопустиво занемаривање домаћих достигнућа на Салону архитектуре, искључивање оснивача из његовог рада и истицали дилетантизам присутан пре свега у руковођењу Салоном на чијем челу се предугих 17 година налази Љиљана Милетић Абрамовић, историчарка уметности, која није студирала архитектуру и у овој области се, благо речено, тешко сналази.

Након 45 година постојања, национални Салон архитектуре је доживео још један у низу неуспеха. Гран-при 41. Салона приређеног под називом “На ивици” прешао је ивицу доброг укуса и додељен пројекту изван Србије. Млади и неискусни архитекти Анђела Карабашевић и Владислав Суџум награђени су за пројекат бунгалова у црногорском засеоку Радановићима, у врлети изнад Котора. Овај допадљиви низ летњих шупица српској архитектури не доноси ништа ново. Штавише, показује непознавање добре далматинске традиције и тешко је архитектонски вреднији од сличних комерцијалних кућица са плажа Грчке, Турске или Туниса. По истом принципу занемаривања, чак изругивања домаћим архитектонским вредностима, додељена је 2016. награда “Ранко Радовић” каменој тераси подигнутој у црногорској забити Марковини у Катунској нахији!

Прочитајте још - ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Правила струке

Међутим, посебно забрињава чињеница да је овогодишњи Гран-при салона доделио првоименовани представник жирија Реља Иванић на основу изложбених паноа - фотографија црногорских кућица чије ауторство потписује он сам! Премлади Иванић недавно је завршио студије архитектуре, а поред жирирања, бави се фотографијом, као мало напреднији фото-аматер. Али, Иванић није само аутор изложбених паноа првонаграђеног рада на Салону. Он потписује и фотографије на паноима награђеног пројекта безличне адаптације изложбеног простора Народног музеја у Смедеревској Паланци у катекорији “Ентеријер”! Питање је да ли би овај рад уопште био примљен на Салон, да аутор фотографија паноа није Иванић?!

Сходно овогодишњој теми, Салон архитектуре се већ дуже време налази “на ивици”. Награђени радови по правилу не одражавају квалитет српске савремене архитектуре, већ су производи “кухиње” малог броја неупућених али утицајних људи који константно и дефинитивно деградирају и уништавају ову некада најзначајнију излагачку институцију српских архитеката. Из године у годину изненађују “специјалитети” ове салонске кухиње чији је основни карактер бљутавост и пробава с мучнином. Да ли ће се Салон архитектуре превалити преко ивице и пасти у амбис, или ће превагнути здрав разум и стручност најзначајнијих представника националне архитектуре, који ће да га спасу пада?