ТРАГ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Отвара се изложба Изгнаници без своје воље

У ЗНАК сећања на стогодишњицу од доласка руске емиграције у нашу земљу у Библиотеци града Београда у среду се у 11 сати отвара изложба "Изгнаници без своје воље". Изложбу, која открива историју живота писаца, стрип-цртача и других уметника у егзилу, отвориће Александар Васиљевич Чепурин, амбасадар Русије у Србији, и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда.

Колики је утицај на културу, образовање и архитектуру српских градова имало 40.000 Руса који су пре сто година стигли у Србију, покушала је да покаже координаторка изложбе Наташа Булатовић, координаторка руско-српске културне сарадње у Библиотеци "Владан Десница". Руски емигранти су променили не само изглед Београда, већ и културу и образовање. Четвртину наставног кадра Београдског универзитета чинили су руски професори, руски уметници су обновили балет и оперу у Народном позоришту, док су њихове архитекте пројектовале велики број зграда, између осталих и Главне поште, Владе Србије и Генералштаба.

Прочитајте још - Руси се диве црквама

- На изложби ће бити приказана писма, белешке, аутограми, фотографије познатих руских писаца-емиграната Ивана Буњина, Ивана Сергејевича Шмељова, Надежде Тефи, Алексеја Ремизова... Материјал за изложбу нам је уступио Руски фонд културе - каже Наташа Булатовић, напомињући да је овај фонд Библиотеци града поклонио више од 2.000 вредних и луксузних издања књига за децу и одрасле и мултимедијалну грађу, које су након стручне обраде смештене у новоотворени огранак у Сава центру.

У поставци су и новине и часописи, као и књиге и монографске публикације које Библиотека града Београда поседује о руској емиграцији.

- Важан део изложбе чине оригинална документа и друга грађа, насловне стране новина и књига на руском језику, које су се издавале у Србији, као и материјал из приватних колекција који ће се први пут наћи пред публиком - сматра координаторка изложбе.

Посебну драж овој изложби даће потомци руских емиграната. Долазак је најавио један од најпознатијих хроничара руске емиграције Алексеј Арсењев, писац и приређивач више од 30 стручних монографија, зборника, каталога и чланака на ову тему. Део његове породичне заоставштине је у поставци.

- Међу најпознатијим руским емигрантима у Србији били су Толстојеви потомци, али нисам успела да их пронађем - каже Наташа Булатовић. - Његови унуци били су овде до педесетих година прошлог века. "Српска линија" потомака великог писца последњи пут се окупила у Београду 2010. на великој свечаности "Толстојеви о Толстоју".

У другом делу изложбе приказани су руски емигранти који су свој таленат испољили у Београду - стрип-цртачи Головченко, Ивкович, Кузњецов, Лобачов... Део поставке сачињавају њихове илустрације дела српске књижевности и српских тема из живота, њихови лични предмети, пасоши, писма, фотографије, пријаве боравишта... Иначе, ова грађа је део изложбе "Руски стрип Краљевине Југославије" који је за ову прилику уступила ауторка проф. др Ирина Антанасијевић.

СТИХОВИ НАСТАЛИ У БЕОГРАДУ

У МУЗИЧКОМ програму учествују црквено-дечји хор "Орлић" из Батајнице и Валентина Сјеничић, ученица трећег разреда Девете гимназије "Михаило Петровић Алас". Стихове које су стварали руски песници у Београду читаће на руском језику Данило Даниловић, ученик Филолошке гимназије, а на српском Валентина Сјеничић.