Рајко Петров Ного о академику Милораду Екмечићу: Вреди ти шамар сабраних дела

ПРИЧА је светлосном брзином и у овом облику стигла у Београд. Чувеног професора и историчара Милорада Екмечића, који је деведесетих остао у Сарајеву, повели су на саслушање у полицију са сином Илијом, и то везаних очију. Давали светлосне сигнале, шта ли. Саслушавао их је неки младић. Седамдесет осам Екмечића побијено је и поклано у Пребиловцима. Када су питања почела да бивају безобразна, Екмечић је упозорио на пристојност, а када се безобразлук појачао - да он стоји иза побуне и демонстрација Срба - седамдесет осам Екмечића наложило је Милораду да пред Илијом удари шамар инспектору, макар он био седамдесет девета жртва. Потом су га, разуме се, згазили.

У Београду се Милорад појавио са чудним шеширићем на глави. Шеширић је покривао тежак хематом. Шта може хематом златној глави М. Е. Када сам га у Београду на улици срео, рекао сам да му шамар вреди сабраних дела. Екмечић је, још држећи шеширић у руци, само вртео главом.

Прочитајте још: Рајко Петров Ного: Кочић ми је као стриц

Илија је у Канади. Бави се информатиком и нема жудњу за нашим људима и крајевима.

А ево шта је у једном разговору са Милорадом Вучелићем о томе рекао Екмечић: Запретили су му да ће му заклати дете пред његовим очима, уколико не нареди да одмах престане пуцање по Сарајеву, пошто он то може, јер је "главни ћетник". Ти си тај који даје наређења, ти кољеш децу и зовеш шешељевце, и све тако у "блесавом махалском стилу", а како је са руљом бесмислено разговарати, на професорово непристајање на сарадњу, ствар је у своје руке узео Исмет Бајрамовић Ћело и крвнички претукао професора.

"Када сам се успротивио њиховој бахатости и намери да ухапсе мога сина, онда је један двометраш повисио глас. Повисио сам и ја. Он ме је ударио, али ударим и ја њега, што он од човека попут мене није могао да очекује. Како да верује да ће човек са шездесет четири године да звизне шамар толиком грмаљу. Па још дизачу тегова у неком атлетском клубу."

Прочитајте још: Песме Рајка Петрова Нога: Живот и смрт у сонетима

Није тешко претпоставити шта се након тога догодило: поцепане усне, крвави подочњаци, убоји по врату и телу, хематом на мозгу. Узалуд се професор Екмечић пред камерама трудио да покаже своју мање деформисану страну лица, као да се он некако стидео због нечовештва које су над њим починиле "зелене беретке".