Кусовца Немци испитивали о крађама слика на ратиштима!

СВОЈЕВРЕМЕНО најављена као изненађење за колекционаре и љубитеље уметности, аукција дела југословенских зенитиста у минхенској кући "Zisska&Lacher" ових дана постала је сензационална вест на страницама наше штампе. Да је немачка полиција пре две године запленила 31 рад, под оптужбом да су фалсификати, сазнало се тек ових дана када су, по замолници њиховог тужилаштва, позвани на саслушање колекционари Ненад Стојић, Сава Шароњић и историчар уметности Никола Кусовац.

Прочитајте још: САСЛУШАНИ КУСОВАЦ И СРПСКИ КОЛЕКЦИОНАРИ: Тужба због фалсификата?

Стојић и Шароњић се терете да су предали аукцијској кући фалсификоване слике и цртеже, а угледни историчар уметности да је за десетак "спорних" радова написао да су оригинали. И поред тога што није достављен оптужни акт, нити списак дела која су фалсификована, нити форензичка и стручна анализа, Кусовац је дао изјаву, наводећи да је апсолутно сигуран у своје мишљење и нагласио да није реч о експертизи, већ о његовом мишљењу.

Да је реч о спору препуном апсурда, говори не само то што ниједан доказ да су одузети радови фалсификати није достављен, већ и питања која је државни тужилац из Минхена поставио Кусовцу. Питали су га чак колико је наша армија опљачкала уметнина на ратиштима! Интересантно је да су питања постављана на - хрватском. Једно од њих преносимо дословно:

"Ви сте за време балканског рата имали налог за заштиту уметнина и културног добра од уништавања и крађе на подручју рата (Комисија за заштиту културних добара на ратом захваћеном подручју п.а.). У вези тога сте приказали у колико великој мери су уметничка дела била извргнута крађи и уништавању од стране армије, те је питање зашто је по вашој процени једна тако велика Југо-дада збирка могла неоткривена и неоштећена остати у рату?"

Веселин Церовић и Сава Шароњић

- На подручју о коме тужилац говори, није пљачкала наша армија, већ хрватске "зенге" - каже Кусовац. - Осим што желе да у овај случај уплету и војску, њих жуља и то што сам спасавао благо из српских цркава и манастира. Очигледно је да они то добро знају. И то мене не узнемирава, напротив, ја сам на то поносан, али је очигледно да све чине да ме дискредитују и као стручњака и као човека.

Кусовац каже да му је приписано да је збирку од 31 рада погрешно проценио, а у оптужници наводе само десет дела.

- Јасно је да овим желе да ми прикаче и да сам поткупљив - објашњава он. - Али, потрудио сам се да у међувремену прибавим рачуне од галеристе за "спорна" дела. Моје писмено образложено мишљење за десет радова је коштало 6.000 динара. Послаћу им те рачуне, па нека мисле да ме неко може купити за 50 евра. Баш ме брига.

Прочитајте још: Никола Кусовац: Мојој Србији поклањам највеће благо које имам

Стојић и Шароњић су по савету адвоката Веселина Церовића одбили да се изјасне по замолници тужилаштва из Минхена, јер је њихов захтев био непотпун.

- За сва дела имао сам комплетну документацију и испунио сам све процедуре, чак сам платио и царину - каже власник спорне збирке Шароњић. - Све радове смо носили у Институт за испитивање индустријских материјала ЦЕМ и у Винчу. Винча има апарате произведене у Немачкој и биће занимљиво ако форензички налази буду различити.

Шароњић каже да слике, цртежи и колажи које је намеравао да прода на аукцији, потичу из неколико колекција - Марка Ристића, Добриле Петров, супруге Михајла Петрова, Оливере Збутеге Маркуш, која је наследила део колекције Љубомира Мицића... Највише дела купљено је у Београду, а један део у Паризу. Почетна цена на аукцији свих радова била је 170.000 евра, а наш саговорник каже да је цене одредио Волфганг Лахер, власник аукцијске куће.

- Дела су месец дана била изложена у аукцијској кући, а полиција их је одузела на дан аукције - говори Шароњић. - Мислим да је немачка полиција морала да ме обавести да су дела одузета. Не знам шта је и како заплењено, нити где је смештено. Али, нико ме није позвао.

Ненад Стојић

Најскупље дело које је понуђено за аукцију можда је, како незванично сазнајемо, и најспорније. То је рад са потписом Луиса Лозовика, америчког сликара украјинског порекла, чије слике достижу цену и четрдесетак хиљада евра. Уз ово дело није приложено Кусовчево стручно мишљење. Понуђена су и дела Љубомира Мицића, Михајла Петрова, Бранка Ве Пољанског, Драгана Алексића, Славољуба Воркапића, Едуарда Степанчића...

- Две године ови радови стоје у депоу, наводно истражни органи нешто испитују - каже Стојић, који је посредовао у организацији аукције у Минхену. - То није тачно. Схватили су да су погрешили и запленили оригиналне ствари на дојаву неколико људи који мрзе Србију. Тај клан већ годинама говори да је све што из Србије стигне на Запад фалсификат, да су у нашим музејима сви корумпирани и да за мале паре могу да купе кога хоће. Та кампања траје годинама, јер њима не одговара конкуренција. Нарочито не неко ко је урадио све по пропису и потпуно легално изнео слике из земље. Јер, они су годинама продавали уметничка дела без икаквих папира, наводно нико у Србији не ради експертизу.

Неке од слика за које се тврди да су фалсификати

НЕЗАВИСНА КОМИСИЈА

- ПОЛАЗИМ од тога да је Немачка правна држава и да ће тужилац који поступа у овом предмету бити објективан и прихватити све доказе које су доставили окривљени, обуставити поступак и вратити слике аукцијској кући - каже адвокат Церовић. - Предложили смо замолним путем да се формира независна комисија, у којој ће бити и стручњаци из Србије, а која ће утврдити да ли су дела оригинална. Дубоко верујем да су та дела права, али уколико немачки суд изврши форензичку експертизу и на несумњив начин утврди да су нека фалсификати, ти радови ће бити одузети, а осумњиченима ће се судити за покушај преваре.

КАКО ЈЕ НАЈАВЉЕНА АУКЦИЈА

АУКЦИЈА је својевремено најављена на сајту куће "Zisska&Lacher" као серија "Југо-Дада", оригинала авангардног уметничког покрета бивше Југославије, највише из Србије. У тексту је оцењено да радови на папиру, фотографије и уља на платну, сведоче о активној, пркосној и свакако, због политичких околности, готово заборављеној уметничкој сцени. Пише и да је почетна цена колажа Драгана Алексића "Ало Дада" била 9.000 евра. Часопис "Зенит", који је покренуо Љубомир Мицић представљен је као нешто "аутентично српско и балканско". Почетна цена Мицићеве конструктивистичке композиције "Зенит" у гвашу на картону била је 4.000 евра.