Иван Грубанов: Опомене мртвих држава

НА предстојећем Октобарском салону, у простору Музеја града Београда, у Ресавској улици, први пут ће у Србији бити изложен рад Ивана Грубанова “Уједињене мртве нације”, којим је представљао нашу земљу на Бијеналу у Венецији, а његове нове слике, вечерас од 20 часова, биће представљене у галерији “Новембар” (Курсулина 22).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Путеви до слободе

Уметник међународне репутације је у Ђардинима пре три године отворио питање улоге и места националних држава у глобалистичком свету, осликавајући остатке застава десет земаља које су нестале са геополитичке карте (међу њима је и Југославија). Овај рад прилагодио је за београдску премијеру.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МАНИФЕСТАЦИЈА ПОСВЕЋЕНА МИЈИ АЛЕКСИЋУ: Уметничко наслеђе великана

- Рад у Венецији је био павиљон земаља којих више нема у башти националних павиљона, испитујући на тај начин суштину Бијенала - објашњава Грубанов, за “Новости”. - Директна веза са павиљонима су били називи земаља који су у виду рељефа, а по угледу на рељефне називе свих павиљона, били једини експонати на зидовима. Београдска верзија рада те називе групише на једном зиду. Такође, рад је представљао подну слику, осликану бојама, глицерином, хидроген-пероксидом и полиуретаном на свежем малтеру, ал фреско, која је заузела цео под павиљона. Нова верзија ову слику делом подиже на зид. Инсталација постаје композиција која у центру Београда опомиње на распад многих државних творевина које су заузимале овај простор и других које су обликовале век њеног настанка и нестанка.

На исту тему надовезују се и слике које ће бити изложене у “Новембру”.

- Изложба “Ожиљци” доноси најсвежија сликана платна великих димензија у којима настављам своју опсесију појмом нације и државе, верујући да њихове интерпретације бацају светло на горуће питање у даљем устројству човечанства: које су могућности националне парадигме у глобализованом свету - додаје саговорник.

Грубанов, који је недавно стекао двојни докторат - из уметности и политике филозофије, на Универзитету у Лувену, сматра да су његове нове слике, користећи могућности боје и сликарског геста, још сугестивније и експресивније и отелотворују питања којима се баве. Према његовим речима, посетиоцима обе поставке ће сигурно бити занимљиво да упореде једну амбијенталну слику (“Уједињене мртве нације”) са њеним концентратом на појединачном платну (дела на изложби у “Новембру”).

"Ожиљци"

На питање шта још од његових дела која се излажу по свету нисмо видели, уметник одговара:

- Београд није видео моје цртеже још од серије Visitor, рађене у судници Хашког трибунала, можда је време за нове - закључује Иван Грубанов.

У БЕРЛИНУ УЗ ВОРХОЛА

ТРЕНУТНО су у Атинској градској галерији слике Грубанова представљене у избору у којем су и дела референтних савремених уметника као што су Гинтер Форг, Каи Алтхоф и Хајм Зоберниг. Присутан је и на изложбама у Музеју на Цетињу и у Берлину. На овој великој берлинској поставци представио је радове на папиру, уз дела најеминентнијих сликара с краја 20. века, укључујући Герхарда Рихтера, Георга Базелица, Ендија Ворхола...