ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (5): Био је истински свештеник науке

"ЧОВЕК је вечити истраживач. Човек је вечито дете игре. Човек је и вечити стваралац."

Тако је говорио академик Владета Јеротић (1924-2018). Мало ко је разумео човека као он. Као неуропсихијатар после дугогодишњег рада схватио је да наука којом се бави није довољна, па се окренуо духовности. Био је истински хришћанин и у времену када то "није било паметно". Био је човек вере, али не радикалан и задрт, учио је да полазна тачка хришћанства није веровање него - љубав.

Прочитајте још - ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (1): У свакоме је видео добро

Изузетан познавалац књижевности и уметности, али религијски утемљен у православљу и духовно отворен према најразноврснијим феноменима живота и културе, Јеротић је, по многима, био свештеник науке. Мост између теолога и психијатра градио је годинама, његове писане и изговорене речи су се са изузетном пажњом слушале и читале. Многи људи су у његовом делу препознали духовно вођство, а у њему великог учитеља живота.

Прочитајте још - ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (2): Органска одбојност према политици

- Однос религије и науке можемо пратити од најстаријих времена људске историје - објашњавао је Јеротић. - Наука и вера се допуњују објашњавајући једну исту стварност, једног Бога, на два различита, али комплементарна начина. Човек верује да би знао. Сазнање је исто тако циљ религије, као и науке и ту не постоји супротност. Питате се како научник уопште може да дође до религије када је његова област истраживања природа, а не трансценденција.

Прочитајте још - ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (3): Нико није до краја хришћанин

Научник, ипак, стиже до религије, готово сви велики научници кроз историју били су религиозни, онда када је незадовољан постигнутим сазнањем које му наука пружа, када се суочава са границом рационалног и детерминисаног, па у једном тренутку може да закључи да је свет ирационалан бар колико и рационалан.

Прочитајте још - ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (4): Својим речима ширио љубав

Неспорна је чињеница да је Јеротић имао велике заслуге за масовно окретање српске интелигенције ка духовности. Многи су у њему налазили инспирацију док је говорио о Кафки, Томасу Ману, Достојевском, Толстоју... Скоро да нема значајнијег мислиоца о коме није писао. У младости се дописивао са Хесеом, радио је са Селимовићем, Андрићем, Макавејевим, дружио се са Исидором Секулић, волео је предавања Николе Милошевића.

Давао се до неслућених граница и у годинама кад се људи повуку. Захваљујући дубини његове мисли и лакоћи стила којим је писао, његово дело је дубоко продрло до разноврсних читалачких слојева, о чему говоре за наше прилике фантастични тиражи његових књига.

- Тражи и тражи, падни и устани, можда ћеш у једном тренутку добити прави одговор - саветовао је Владета Јеротић. Његову мисију ће наставити његова дела.

МЕША, АНДРИЋ И ЦРЊАНСКИ

АКАДЕМИК Јеротић је проучавао и психолошке портрете српских писаца. Није скривао да су му Андрић, Црњански и Селимовић били најзанимљивији.

- Ко је могао боље од Андрића објективно да сагледа живот у Босни, и онај прошли, и онај за време његовог живота, и овај данашњи - питао је Јеротић. - Црњански је апсолутни песник, било у којој области књижевности да се огледао. Меша Селимовић је узбудљиво и доживљено исказао трагичност живота у свом најбољем роману "Дервиш и смрт".

(Крај)