Велики скуп слависта

МЕЂУНАРОДНИ конгрес слависта, који се одржава сваке пете године, окупиће од 20. до 27. августа у Београду више од 1.000 учесника из 43 државе - од словенских земаља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје.

Прочитајте још: Слависти из целог света на научном скупу у Београду

Шеснаесту по реду најзначајнију и бројчано највећу научну манифестацију посвећену словенским језицима, књижевностима и културама организују Међународни комитет слависта, Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности, а под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда.

Прочитајте још: БЕОГРАД ДОМАЋИН СЛАВИСТА ИЗ ЧИТАВОГ СВЕТА: Јачамо везе словенских народа

- Организујемо конгрес који је историјски јер је најављено око хиљаду учесника који су врхунски светски слависти - објашњава председник МКС-а проф. др Бошко Сувајџић.

- Овогодишњи конгрес ће бити и омаж академику Александру Белићу, некадашњем председнику САНУ, који је 1939. спровео припреме за одржавање трећег Конгреса слависта у Београду, али који је отказан због Другог светског рата.

Сувајџић је нагласио да ће посебне теме Конгреса бити двеста година "Српског рјечника" Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици, затим Александар Белић у историји славистике, као и завршетак Првог светског рата и његов значај за развој славистике.

- На Филолошком факултету се изучавају 34 стране филологије, али смо првенствено посвећени темељном изучавању србистичких дисциплина, односно језик, књижевност и култура. Увек ћемо бити центар светске србистике, а овим конгресом проширујемо обухват на славистику - наглашава Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета у Београду, који је домаћин Конгреса.

- Наша полуга у друштвеном, економском и културном развоју је управо идентитет и проучавање идентитетских наука као што су славистика и србистика. Уколико нисмо свесни онога ко смо и шта смо, нећемо моћи да се развијамо.

Марковићева је истакла да ће окупљањем слависта од Јапана, преко Азербејџана, Кине и Индије до славистичких центара у САД, обезбедити једнонедељни живи дијалог представника различитих културних миљеа.

- На светским универзитетима славистички центри су мање или више развијени. На пример, Славистички центар у Јужној Кореји сваке године окупи више до 200 студената који проучавају српски језик, књижевност и културу. Конгрес ће бити велики подстрек развоја славистике и србистике, као и учвршћивања значаја Славистичких центара - каже Марковићева.

Програм Конгреса, који је саставио проф. др Петар Буњак, предвиђа 1.674 наступа, а учесници ће учествовати у секцијама, тематским блоковима, округлим столовима и први пут са постер-рефератима.