Хоризонт као завичај

СРПСКИ сликар Бранислав Михајловић је, 7. јула, када смо се, игром случаја, задесили у Лисабону, у Кашкаишу, познатом излетишту и летовалишту Португалаца и многобројних туриста, двадесетак километара од главног града, отворио изложбу знаковите фазе у свом сликарству, под називом "Хоризонти".

Бранислав (1961. Београд) живи и ради у Португалији већ двадесет пет година, а претходно је, две године, боравио у Холандији. Лепо му је у Кашкаишу, каже, јер тамо годишње има око три стотине сунчаних дана! Може да живи од свог рада, знају га у овом туристичком рају, у који се свакодневно, током лета, слива милионска река знатижељних, највише због Уста пакла. То је висока стена, иза које је пећина, на Атлантском океану, која је позната атракција на овој, најзападнијој коти Европе, где се моћни океан, уз огромне таласе, ломи о њу... Нажалост, на дан Бранислављеве изложбе, била је бонаца, па је атракција Бока да инферно деловала питомо и сликовито.

Као члан знане уметничке породице (Михајловић је син писца и академика Драгослава Михаиловића и брат глумице Милице Михајловић), наш сликар је дубоко и у сценским уметностима - са сестром је превео текст Кормака Макартија "Воз" који, са великим успехом, интерпретирају Војислав Брајовић и Сергеј Трифуновић. Како река туриста, аутобусима и пешице, пролази ка океану, Бранислав нам одаје занимљиву чињеницу - у португалском језику, који одлично говори, не постоји израз за "купати се у мору". Најближи томе је онај, који, отприлике, значи "умочити се у море". Заиста, у Кашкаишу, на плажи у градској ували има много купача, али, у океану - само они који стоје у плићаку. Океан је веома хладан и претећи, па и присутни земљаци признају да су се, за тридесетак, година, колико ту живе, само неколико пута "умочили".

Тема изложбе, "Хоризонти", је више него инспиративна, и одвела је, колико драмски уметник може да "учита", Бранислава Михајловића далеко и од родног и вољеног Београда, али и од Кашкаиша, Португалије, где доминира дух Васка да Гаме, у просторе где је свет један, сублимиран, можда, не у једну тачку, него у линију, која уметнику и гледаоцу сведочи о (бес)коначности путовања, открића,времена и трајања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бег од лоших времена 

ОД СКЛАДИШТА ДО ГАЛЕРИЈЕ

ГАЛЕРИЈА у тврђави припада луксузном хотелу, у коме је неколико Михајловићевих слика. Некада је тај простор, каже уметник, био складиште, а данас се изнајмљује галеријама, за излагање уметничких дела. У простору тврђаве је, као инсталација, постављен огроман двоглед.