МЛАДИ УМЕТНИЦИ О ВЕЛИКОМ ДОГАЂАЈУ: Да упознамо старе мајсторе

Ј. БАЊАНИН

28. 06. 2018. у 10:20

О отварању националној музеја говоре Марко Кусмук, Викторија Камилић, Ирина Симић Голубовић и Ана Радованац Живанов. Први пут видеће оно о чему су учили

МЛАДИ УМЕТНИЦИ О ВЕЛИКОМ ДОГАЂАЈУ: Да упознамо старе мајсторе

Ирина Симић Голубовић

НЕСТРПЉИВ сам да се сретнем са неким од значајних дела наше и европске историје уметности, каже за "Новости" већ афирмисани сликар Марко Кусмук, рођен 1985. године, који као и многи млади, нажалост до сада није имао прилику да види сталну поставку Народног музеја.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДВА ДАНА ДО ОТВАРАЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Здању враћен сјај



- Видео сам само мали део скулптура Ивана Мештровића на улазу. Фасцинантан је - наставља Кусмук. - Петнаест генерација било је лишено посете Народном музеју. То се може назвати и културним геноцидом, који је немерљив. Ни према најблажим критеријумима, за то не постоји оправдање. Отварање Народног, као и Музеја савремене уметности, било је неопходно, како бисмо поново заволели старе мајсторе, али и савремену визуелну сцену.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Народни музеј: Сјај наслеђа кроз 500.000 година


Историчарка архитектуре Викторија Камилић (1982) уписала је студије две године пре него што је повучена стална поставка са Трга републике:

- Стварно је било необично студирати историју уметности, док је музеј затворен - објашњава Камилићева, уз опаску да су са професорима одлазили у музеј када су организоване тематске изложбе. - Када путујем у иностранство обавезно посетим већи музеј или галерију. Обишла сам у Холандији Рајск музеј који се такође дуго обнављао, али док је пола зграде било реновирано, музеј је у другој половини радио смањеним капацитетом. Посетила сам га и пре око годину дана, када се најзад у потпуности отворио, и било ми је занимљиво да видим начин на који су обновили зграду.

Ана Радованац Живанов

Њеној колегиници, историчарки уметности Ирини Симић Голубовић (1982), која је мастер из менаџмента у области културног наслеђа завршила у Аустралији, чини се као да је Народни музеј затворен 100 година, и као кроз маглу се сећа када је последњи пут била у њему.

- Када је нешто тако важно толико дуго затворено потпуно изгубиш осећај - објашава она.

- Ишли смо у обилазак Народног музеја у основној школи, али сам одлазила и са родитељима. Као студенти смо га обишли само једном, а самостално отишла сам да видим Мирослављево јеванђеље. Велика је штета што таква институција годинама није отворена за јавност, узимајући у обзир да би требало да буде стуб културног и националног идентитета нашег народа.

Викторија Камилић


Посебно велики губитак за студенте историје уметности, сматра Ирина Симић Голубовић, јесте што су се о делима националних сликара из 18. и 19. века, али и антици, обавештавали са репродукција, а нису могли да их виде уживо.

- То што је музеј био затворен сигурно је нанело штету, како мени тако и осталим студентима, поготово оним који су из других градова и можда нису имали могућност да га посете пре затварања - каже Ана Радованац Живанов (1982), докторанд на Катедри за музеологију и херитологију, запослена у Републичком заводу за заштиту споменика, која је одрасла у Змај Јовиној улици и као дете често обилазила институцију у комшилуку.

Марко Кусмук

СИГУРНОСТ У ЗЛИМ ВРЕМЕНИМА

ОБИЛАЗЕЋИ европске музеје и галерије, увек сам мислила: "Боже, како ово лепо изгледа, а наш Народни музеј је затворен". Док је био отворен, био је некаква сигурност, у свим оним ратовима и протестима. Увек сам знала да је ту, и да се у њему људи баве нечим лепим, упркос свему лошем око нас. Мислим да су људи његово затварање доживели као да се део њих отцепио - примећује Ана Радованац Живанов.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације