МЛАДИ УМЕТНИЦИ О ВЕЛИКОМ ДОГАЂАЈУ: Да упознамо старе мајсторе
28. 06. 2018. у 10:20
О отварању националној музеја говоре Марко Кусмук, Викторија Камилић, Ирина Симић Голубовић и Ана Радованац Живанов. Први пут видеће оно о чему су учили
Ирина Симић Голубовић
НЕСТРПЉИВ сам да се сретнем са неким од значајних дела наше и европске историје уметности, каже за "Новости" већ афирмисани сликар Марко Кусмук, рођен 1985. године, који као и многи млади, нажалост до сада није имао прилику да види сталну поставку Народног музеја.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДВА ДАНА ДО ОТВАРАЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Здању враћен сјај
- Видео сам само мали део скулптура Ивана Мештровића на улазу. Фасцинантан је - наставља Кусмук. - Петнаест генерација било је лишено посете Народном музеју. То се може назвати и културним геноцидом, који је немерљив. Ни према најблажим критеријумима, за то не постоји оправдање. Отварање Народног, као и Музеја савремене уметности, било је неопходно, како бисмо поново заволели старе мајсторе, али и савремену визуелну сцену.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Народни музеј: Сјај наслеђа кроз 500.000 година
Историчарка архитектуре Викторија Камилић (1982) уписала је студије две године пре него што је повучена стална поставка са Трга републике:
- Стварно је било необично студирати историју уметности, док је музеј затворен - објашњава Камилићева, уз опаску да су са професорима одлазили у музеј када су организоване тематске изложбе. - Када путујем у иностранство обавезно посетим већи музеј или галерију. Обишла сам у Холандији Рајск музеј који се такође дуго обнављао, али док је пола зграде било реновирано, музеј је у другој половини радио смањеним капацитетом. Посетила сам га и пре око годину дана, када се најзад у потпуности отворио, и било ми је занимљиво да видим начин на који су обновили зграду.
Ана Радованац Живанов

Викторија Камилић

Посебно велики губитак за студенте историје уметности, сматра Ирина Симић Голубовић, јесте што су се о делима националних сликара из 18. и 19. века, али и антици, обавештавали са репродукција, а нису могли да их виде уживо.
- То што је музеј био затворен сигурно је нанело штету, како мени тако и осталим студентима, поготово оним који су из других градова и можда нису имали могућност да га посете пре затварања - каже Ана Радованац Живанов (1982), докторанд на Катедри за музеологију и херитологију, запослена у Републичком заводу за заштиту споменика, која је одрасла у Змај Јовиној улици и као дете често обилазила институцију у комшилуку.
Марко Кусмук

СИГУРНОСТ У ЗЛИМ ВРЕМЕНИМА
ОБИЛАЗЕЋИ европске музеје и галерије, увек сам мислила: "Боже, како ово лепо изгледа, а наш Народни музеј је затворен". Док је био отворен, био је некаква сигурност, у свим оним ратовима и протестима. Увек сам знала да је ту, и да се у њему људи баве нечим лепим, упркос свему лошем око нас. Мислим да су људи његово затварање доживели као да се део њих отцепио - примећује Ана Радованац Живанов.