Када страст слика лепоту

ЛЕПОТИЦУ Хермину Муни Даубер, која ће му постати супруга, муза и инспирација, Паја Јовановић упознао је 1905. године. Био је 33 године старији од ње, а остали су заједно све до сликареве смрти 1957. године. У опсежном Јовановићевом ликовном опусу, уз историјске, оријенталне, митолошке, религиозне и портретне композиције, значајну целину чине управо слике на којима је представљена његова Муни.

У Музеју Паје Јовановића (Краља Милана 21, четврти спрат), вечерас ће тако бити представљена поставка са више од тридесет дела из његовог легата у Музеју града Београда, на којима је управо жена коју је велики сликар волео више од пола века и са којом је у складном браку био четири деценије. Аутор изложбе "Муни - Уметничка инспирација сликара Паје Јовановића", коју ће у 19 часова отворити др Игор Борозан, доцент на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета, јесте кустос Исидора Савић.

Обожавање супруге Јовановић је преточио у ликовни миље, стварајући од свог модела својеврстан објекат уметности, достојан дивљења.

Прочитајте још - За "башибозуке" више од пола милиона евра!

Представе Муни, као отелотворења идеалне лепоте, јављају се у Јовановићевим делима у различитим тематским оквирима, од њених представа као отмене даме из високог друштва до акта.

Акт на црвеном огртачу 1918-1920., Недовршена студија женски акт IV 1930-1940., Земља жедна кише 1900-1906.

Између уметника и његове супруге развио се посебан, може се чак рећи пигмалионски однос. Паја јој је помагао да се образује, да узима часове страних језика, тениса и јахања. Радио је њене портрете, а њен лик појављује се и на алегоријском сликама. Муни је сликао као богињу, као Дијану у лову, Медузу, Афродиту, Венеру... Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуелизацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.

Изложба "Муни - Уметничка инспирација сликара Паје Јовановића" трајаће до 16. септембра.

Паја Јовановић

ЛЕГАТ

ЦЕЛОКУПАН легат Паје Јовановића, са више од 800 предмета, предат је 1952. на чување Музеју града Београда. Жеља уметника је била да се после његове смрти легату дода и његова посмртна урна, која је потом положена у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу, истога дана када је Музеј града Београда испунио и другу жељу легатора, 11. јуна 1970. - отварањем Музеја Паје Јовановића. Легат је 1972. допуњен управо поклоном уметникове супруге Муни, која је оставила 11 уметникових слика из приватне колекције и више комада стилског намештаја.