Лисабон и Шумарице

КОМУНИКАЦИЈА у архитектури, повезаност њене друштвене улоге, размена идеја о просторима града и њиховом коришћењу, улога архитекте у заступању јавног интереса, неке су од тема 13. Београдске интернационалне недеље архитектуре, која почиње данас. БИНА ће бити свечано отворена у 19 часова у Ликовној галерији КЦБ, где ће бити постављена изложба "Лисабон наступа", а представиће тамошњу актуелну сцену, у организацији Тријенала архитектуре из португалске престонице.

Манифестацију чији програм уз изложбе, обухвата предавања, радионице за децу и студенте, шетње кроз архитектуру Београда, комуникацију са истакнутим домаћим, европским и светским стручњацима, представљање савремених материјала и технологија, али и по неки искорак у друге медије, отвориће професор Милан Ђурић, председник Удружења архитеката Србије.,

Прочитајте још: Графика у седам галерија

Два вишегодишња ЕУ пројекта подржана кроз програм "Креативна Европа" ("Будућност архитектуре" и "Градови дељења") биће реализована кроз радионице, мале урбане интеревенције у приградском насељу Ледине, са намером да се допринесе побољшању услова живота у овом насељу. БИНА Павиљон у дворишту Графичког одсека ФЛУ угостиће изложбу радова младих архитеката. Међу традиционалним БИНА шетњама издвају се оне које ће отворити врата објеката везаних за комуникацију и медије, попут зграде РТС, Танјуга, Радио Београда и Авалског торња. Новина су БИНА излети у Крагујевац (посета Спомен-музеју "21. октобар" у Шумарицама, дело Ивана Антића), и Зрењанин (обилазак знаменитих грађевина насталих у периоду 1918-2017).

Галерија РТС угостиће изложбу "Становање", чија је тема везана за становање у постсоцијалистичким земљама Европе. Изложбе ће обићи и Ниш, Нови Сад, Врање, Ваљево, Зрењанин...

ПОЧАСТ ИВАНУ АНТИЋУ

Посебан програм посвећен је великану наше архитектуре Ивану Антићу. Студијска изложба о његовом делу биће постављена у Галерији РТС, а биће приказан и документарни филм посвећен Антићу, организована стручна вођења кроз објекете које је пројектовао. Трибине су посвећене и позицији жене у модерној српској архитектури, попут Иванке Распоповић, која је са Антићем пројектовала зграду МСУ на Ушћу.