ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Француско-српске културне везе

Недавну изјаву француског председника Емануела Макрона да није тренутак за проширење ЕУ и примање нових чланица са Западног Балкана, медији у Србији видели су као обесхрабрујућу за напоре Србије да постане члан европске породице. Иако унапређује односе са Француском, Србија одавно ову земљу не види као свог чврстог политичког савезника. Међутим, постоји дуга историја француско-српских веза, која је оставила видљив траг у култури.

Велики је број познатих Срба који су свој национални реноме изградили у светској престоници уметности - Паризу. У другој половини 19. века, ту су активни сликари Стеван Тодоровић, Паја Јовановић, Марко Мурат, а почетком 20. века, сликар Ђорђе Михајловић. На српском војничком гробљу у Тијеу сахрањен је сликар Риста Вукановић. Ратне 1916. у Ници је основана прва Српска гимназија, а касније и друга у Болијеу.

У Паризу током двадесетих година стварају: вајар Ђорђе Јовановић, сликари Милош Голубовић, Ана Маринковић, Милан Миловановић, Надежда Петровић, Моша Пијаде. У Граду светлости живели су и вајар Иван Мештровић, архитекта Момир Коруновић, сликари Петар Добровић, Јован Бијелић, вајари Драгомир Арамбашић, Сретен Стојановић, књижевник Растко Петровић. У атељеу кубисте Андре Лота стасали су Сава Шумановић, Милан Коњовић, Зора Петровић. Ту су стварали Мило Милуновић, Петар Лубарда, Бора Барух, надреалиста Мони де Були, зенитисти Љубомир и Бранислав Мицић, који је уређивао словенске авангардне часописе “Танк” и “Реви антернасионал актив”. Надреалиста и народни херој Коча Поповић студирао је филозофију на Сорбони, где се прикључио Бретоновом надреалистичком покрету и писао критике за “Пари-Соар”. На Сорбони се школовао и надреалиста Оскар Давичо.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Београд на води и критичари

Командант француског Покрета отпора у Другом светском рату, сликар Марко Челебоновић је живео у Сен Тропеу, где је окупљао српске уметнике. У Паризу је 1970. у сиромаштву умро доктор са Сорбоне, архитекта Милутин Борисављевић. У другој половини 20. века у Француској стварају сликари: Младен Јосић, Мића Поповић и Вера Божичковић Поповић, Љуба Поповић, Владимир Величковић, књижевник Данило Киш, архитекта Аљоша Јосић и многи други.

У току је реконструкција Споменика захвалности Француској на београдском Калемегдану. Скулптуру је израдио Иван Мештровић, а постављена је 1930. у знак пријатељства Србије и Француске у Првом светском рату. Током НАТО агресије 1999. споменик је исписан графитима антифранцуске садржине и прекривен црним платном. Нажалост, у Србији је мало познат коњанички споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу француског скулптора Реала де Сарта подигнут 1936. у Паризу. Поред Александра Првог, на њему су представљени краљ Петар Први Карађорђевић, маршал Француске Франше д’Епере, војводе Петар Бојовић и Живојин Мишић, српска мајка са дететом и српски сељак.