Ал Паћино за Новости: Сада боље разумем живот

ЛЕГЕНДАРНИ Ал Паћино враћа се на велико платно филмом "Игра вешала" који се од 25. јануара налази на редовном репертоару биоскопа у Србији. Иако има 78 година, славни оскаровац је још једном бриљирао у својој највећој страсти - глуми.

- Мој посао јесте и мој живот, зато што сам прави уметник - изјавио је Паћино у промотивном разговору који су "Новости" добиле од српског дистрибутера Fame solutions. - Бар мислим да јесам. Допао ми се сценарио филма "Игра вешала". То је комплексна прича у којој сваки лик има своју историју. Редитељ Џони Мартин је пун ентузијазма, сјајан и отворен тип, а са таквим људима је најбоље радити. Мислим да је и остатак екипе то увидео и зато смо се прилично забављали током снимања.

Паћино у "Игри вешала" глуми пензионисаног детектива Арчера, који се враћа на посао на позив пријатеља и бившег партнера како би открили серијског убицу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ал Паћино: После Кума нисам знао шта ме је снашло

- Уживам у глуми више него икада раније - каже Паћино. - Потпуно сам посвећен, желим да знам све о лику који тумачим. Пре него што сам прихватио улогу Арчера интересовало ме је какав му је био приватни живот, да ли је био капетан или поручник, када је добио унапређење, са ким је све радио.

Паћино је каријеру започео као позиришни глумац, а до улоге у легендарном Кополином "Куму" није сарађивао са познатим редитељима.

Сцена из филма "Игра вешала" Фото Fame solutions

- Одрастао сам само с мајком, јер нас је отац оставио када сам имао две године. Много сам патио због тога. Становали смо са бабом и дедом у малом стану у Бронксу. Живот у Бронксу није био лак. Нарочито за мене. Био сам ситан и често сам добијао батине кад сам се враћао из школе. И поред тога, одувек сам знао шта волим и желим, а то је да играм пред публиком. Изабрао сам да наступам, да забављам људе... Кренуо сам од ноћних клубова и малих позоришта. Власници су мени и мојим пријатељима дозвољавали да присуствујемо представама, а ми смо им заузврат помагали.

Славни глумац открива да је веома млад схватио да нема потребе да се залуђује академским образовањем.

- Нисам био ја за то - признаје велики глумац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ал Паћино: Имао сам и ја своје тренутке депресије

Радио је разне послове, а прве хонораре трошио искључиво на храну. Тек средином шездесетих, када је освојио прву филмску награду одлучио је да купи себи нешто о чему је годинама маштао: скупи сат, који је годинама гледао у излогу.

Паћино каже да је захваљујући глуми годинама живео луксузно, али га так начин живота више не занима. Недостаје му дружење са старим пријатељима, недостаје му да се вози градским превозом, недостаје му да проводи више времена са породицом.

- Те ужитке преживљавам у сећањима. Много више разумем и поштујем живот - закључује Ал Паћино.

ЛИМУЗИНОМ У БРОНКС

У БРОНКС сам се вратио у великом белом ауту. Нисам стигао ни до краја улице, а већ је био украден. Још једном сам отишао са кћерком да јој покажем кућу у којој сам одрастао. Али није било ни куће, нити читавог краја. Све је било порушено. Тада сам схватио колико су ствари пролазне - открива филмска легенда.