„Службени гласник” о Сајму књига: Пазар пречи од читања?

РУКОВОДСТВО Сајма књига мора да донесе одлуке стратешког карактера: да ли је то продајна или културна манифестација, да ли њен успех карактерише број продатих карата или број програма, те да ли ће се демократичношћу и плурализмом и даље сматрати да свако, али баш свако, може да учествује у сајамским програмима и у конкуренцији за награде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Затворен Сајам књига, следећи почасни гост Мароко

Ово се истиче у саопштењу колегијума "Службеног гласника", у коме се упућује молба организаторима Сајма књига за покретање јавне дебате са циљем да ова манифестација постане боља. У противном, ова издавачка кућа чија је директорка Јелена Триван, више неће учествовати на Сајму.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Читаоци верни Сајму књига

- Пошто јавна дебата о томе како поправити Сајам књига и како спречити губљење његове културне димензије није покренута током свих ових година, "Службени гласник" је отворио питање могућег неучествовања на Сајму, не због било каквих личних разлога, већ због чињенице да ће сви озбиљни издавачи и писци своје тренутно незадовољство изразити бојкотом Сајма, неспремни да свој кредибилитет стављају под знак питања због изједначавања писаца с било ким ко је добио новац да књигу изда, а издавача са сваким ко је закупио тезгу на Сајму да распрода сопствени лагер.

Констатујући да је право сваке приватне телевизије да има ријалити програм, али да је питање да ли је оправдано промовисати га у сајамским програмима, у саопштењу се наводи:

- Логично је да Сајам донесе одлуку да селектори бирају ко у сајамском програму може да представља своја издања, као и да тај програм представља српску културу, а не српско тржиште, што је велика разлика.

Изражавајући разумевање за овакав став "Службеног гласника", Гојко Божовић, главни уредник и директор "Архипелага", за "Новости" каже:

- Сајам књига претходних година изгубио је изложбену и промотивну, да би ове године готово сасвим изгубио и програмску димензију и карактер културне манифестације. Нису видљиви писци, све је мање читалаца, док се организацијом и расподелом простора систематично потискују професионални издавачи. За будућност Сајма суштински је опасно да се он своди на само један укус и на само једну врсту књига: он не треба да буде велики хипермаркет, ни само велика распродаја.

Председник Одбора Сајма књига Зоран Аврамовић не крије да је веома изненађен саопштењем "Службеног гласника":

- Разлика која се стално истиче, између комерцијалних и уметнички вредних издања, је вештачка. Свака књига је културно добро, али књига мора бити на тржишту јер од ње издавач живи.

Сајам је широко отворен према свим издавачким кућама, и не видим начина како бисмо некоме могли да стављамо рампу.

Одбор сваке године позива издаваче да дају своје сугестије и предлоге. Прошле године смо им свима послали мејл са тим циљем али је одзив био веома слаб. Што се тиче примедаба на програмске теме овогодишњег Сајма, ја то морам жестоко да браним, јер сам сигуран да су то били изузетно значајни разговори у којима су учествовали врхунски писци, критичари и научници. Задатак свих, па и издавача је да чувају ову манифестацију, а свако ко се одлучи да је бојкотује изгубиће и на угледу и на профиту.