Читаоци верни Сајму књига

МЕЂУНАРОДНИ београдски сајам књига је од 22. до 29. октобра посетило 187.457 људи, саопштили су организатори, што је за око две хиљаде више него прошле и за близу пет хиљада више гостију него претпрошле године.

На Сајму је учествовало 519 директних излагача, од тога 403 домаћа и 116 иностраних, и укупно 1.033 учесника (излагачи, суизлагачи и заступљене фирме). Било је организовано 525 програма, приређено је 10 изложби, а манифестацију писане речи пратило је око 1.200 акредитованих новинара, сниматеља и фото-репортера медија из земље и иностранства.

Читаоци су и овога пута показали велико интересовање за нова, али и за стара издања Компаније "Новости", и нису нас изневерили. Најпродаванији наслови на штанду наше куће били су "Че Гевара" Борислава Лалића и "Сто јада" Емира Кустурице, тражени су били и "Буквар понашања у цркви" Душанке Бојчић, "Крст на крижу" Ратка Дмитровића, "Гаврило Принцип" Радоша Љушића, "Ленка" Пере Зупца, али и Бајагин "Водич кроз снове", те роман Горана Петровића "Испод таванице која се љуспа".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - САЈАМ КЊИГА: У халама као у кошницама

Изузетно интересовање читалаца изазивали су током Сајма књига "Интервјуи с Путином" Оливера Стоуна, заједнички пројекат наше компаније и куће "Русика".

Компанија "Новости" се, истовремено, успешно представила на Сајму медија и промовисала своја посебна издања, која су такође привукла многобројне верне читаоце. Гости нашег штанда били су први потпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, министри Славица Ђукић Дејановић, Александар Вулин и Бранислав Недимовић. "Новости" су посетили и Жељко Бебек и Неда Украден, а с најмлађим читаоцима се дружио Љубивоје Ршумовић.

На панелу одржаном на тему "Место карикатуре и сатире у дневној штампи" говорили су Тошо Борковић, карикатуриста "Новости" - добитник многобројних светских признања, Бојан Љубеновић, уредник рубрике "Трн" у "Вечерњим новостима", и Александар Чотрић, афористичар.

Велико интересовање посетилаца изазвало је и представљање специјализованог часописа "Калибар", у оквиру којег је приказана изложба колекционарског оружја Националне асоцијације за оружје Србије, као и представљање часописа "Енигма", када смо заједно с нашим читаоцима решавали велику наградну скандинавку.

Пажњу деце највише су привукле мачке које су на штанд "Новости" донеле колеге из часописа "Зов" и њихови сарадници, а већ другу годину заредом у реду се чекало на разговор с најпризнатијим стручњацима из света астрологије и нумерологије у оквиру промоције нашег издања "Треће око".

ПИСМО РУДОЛФА ХЕНЗЕЛА НОБЕЛОВКИ ХЕРТИ МИЛЕР

Исмева жртве

ЗА немачког психолога др Рудолфа Хензела ставови које је као гост Сајма књига изнела нобеловка Херта Милер су - исмевање жртве.

У отвореном писму које је упутио Милеровој каже да је својим изјавама открила непознавање истинске политичке позадине уништења некадашње СФРЈ као и СРЈ, али је себи, ипак, дозволила да немарно додели кривицу српском народу.Хензел подсећа на то да су током бомбардовања НАТО (уз учешће Немачке) у огромним количинама коришћена високоотровна и радиоактивна оружја са осиромашеним уранијумом ("прљаве бомбе"):

- Тиме је свесно и намерно почињен геноцид - истиче Хензел. - Морам да признам да сам вашим благо речено неквалификованим изјавама ужаснут, згађен и као сународник посрамљен тиме да је једна Немица све наведено приписала српском народу.

У писму Хензел наводи и да су у Србији агресивне врсте канцера као последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом достигле епидемијске размере:

- Према подацима Министарства здравља Републике Србије, сваког дана по једно дете оболи од канцера - пише немачки психолог. - Читава земља је контаминирана. Услед оштећења наследног материјала (ДНК), на свет долазе генерација за генерацијом малформисане деце.

Аутор писма наглашава да је жалосно то што је Милерова, као интелектуалац, постала класична жртва немачких медија и да је због својих изјава дужна да се извини српском народу:

- Ваш колега Петер Хандке и многи други слободни умови нису постали жртве медијске манипулације, већ су независно размишљајући изградили сопствено мишљење и поступали потом храбро у складу с њим. Ако желите да својим изјавама подржите узрочнике геноцида говорећи им оно што желе да чују, онда то сматрам срамотним и крајње недостојним једне интелектуалке и уз то још и добитнице Нобелове награде - закључује др Хензел.