ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Крива стрела

КАДА су проминентни светски скулптори Клаес Олденбург и његова супруга Косје ван Бруген израдили 2002. у Сан Франциску скулптуру великих размера “Купидонова стрела”, нису могли да претпоставе да ће њихова идеја “скулптуре-стреле” бити обновљена чак петнаест година касније, у Београду. На недавно завршеном конкурсу за споменик Зорану Ђинђићу на крову будуће подземне градске гараже београдског Студентског трга, победили су скулптуром под називом “Стрела” вајар Мрђан Бајић, и драмска списатељица Биљана Србљановић, ауторка “звучне инсталације”, са тимом. Попут дела Олденбурга и Ван Бругенове, њихова “идеја” је обликована као стрела великих размера, постављена на јавном градском простору. Према узору из Сан Франциска, скулптура има параболично закривљено постоље, из којег се у равној линији уздиже штап стреле. Светски доајени замислили су своје дело као симболичну представу Ероса који је одапео стрелу у земљу у намери да је оплоди. Међутим, Ђинђићева пенисоидна стрела одапета је из земље, тачније из дубине подземне гараже, према небу. Она је у бази поломљена, па невешто скрпљена зарђалим флаховима, који је “везују” за тло, онемогућујући је да “узлети”!?

Већ су изречене бројне критике у односу на расписивача конкурса - актуелну власт - за коју многи с разлогом тврде да није кредибилна ни позвана да подиже споменик свом некадашњем великом идејном и идеолошком противнику. Међутим, подсетићу да је ову шансу пропустила партија убијеног премијера, чак и у време када је била на власти. Уместо Ђинђићу, председник Борис Тадић подигао је споменик Хејдару Алијеву, по кредибилним историчарима диктатору Азербејџана, у време када се Биљана Србљановић, живећи у Бакуу, обрушила на “Амнести интернешенел” због оптужби упућених против режима азербејџанског председника Илхама Алијева, сина Хејдаревог.

Невероватна је бројност аутора на конкурсу који су, заједно са победницима, погазили лични дигнитет и ауторитет приставши да буду део “непревазиђеног циркуса” око пројекта “реконструкције Ђинђићевог Студентског трга.” А победничко решење је све друго осим симбол живота и страдања Зорана Ђинђића. Ова бледа реплика московског соцреалистичког Споменика освајачима свемира из 1964. има сасвим друго значење. За представнике актуелне власти, Бајићева “стрела” је статистички знак: стрелица - симбол развоја друштва након што је исти прекинут у недавној прошлости у којој је доминирао лик убијеног премијера. Заједно са данашњом власти, у ружичасту друштвену парадигму уклопили су се универзитетски професор Бајић и експолитичарка Србљановић. Попут неких чланова жирија конкурса - академика САНУ - и Бајић је прошао милошевићевску и постмилошевићевску фазу, у којој је у свој Yugomuzej уврстио уметничку инсталацију “Одело у којем је Слободан Милошевић последњи пут видео Косово”!?