Хертино ружење српског народа
24. 10. 2017. у 15:43
Бурна реаговања поводом скандалозних политичких оцена које је изнела немачка нобеловка на књижевној вечери у ЈДП. Бећковић: И да није досад, сад је заслужила Нобелову награду
Херта Милер, Фото А.Станковић
ПРЕ тридесетак година, на великој сцени ЈДП-а играна је драма Слободана Селенића "Ружење народа у два дела". Чини ми се да је програм почасног госта овогодишњег Сајма управо други део овог најновијег, транзиционог ружења народа. Први део одиграо се пре шест година, када је Србија била почасни гост сајма у Лајпцигу.
Овако Вуле Журић, за "Новости", коментарише синоћни скандалозни наступ нобеловке Херте Милер на књижевној вечери у Југословенском драмском позоришту. Немачка књижевница је правдала НАТО бомбардовање и оптужила Србе и Српску православну цркву за рат у Босни и на Косову и Метохији, чиме је изазвала негодовање многобројних посетилаца, који су у знак протеста напустили салу.
- Ничег изненађујућег нема у речима које нам је упутила - каже Журић. - Она је рекла шта мисли и ту јој се нема било шта замерити. Проблем је, као и увек, у нама самима, јер ми овај фамозни "унутрашњи дијалог" водимо већ исувише дуго, и он све више личи на ћутање. Нисам сигуран да је Херта Милер та која завређује да чује наш глас.
Разговор са нобеловком водили су немачки публициста и писац Михаел Мартинес и наш писац и преводилац Иван Ивањи, који је био затечен оваквим дијалогом, али је успео да јој реплицира.
- Чини ми се да су посетиоци били задовољни мојим начином реаговања - каже, за "Новости", Ивањи. - Једноставно нисам могао да прећутим њено поређење Тита и Чаушескуа. Наша земља је ипак била нешто треће и не може се никако стављати у Источни блок. Изјаве Херте Милер биле су непромишљене и промашене, што никако не би требало бркати са њеним књигама, које треба читати. Она је очито веома лоше обавештена, али, нажалост, није једина која тако мисли на Западу. Имао сам прилике да о НАТО бомбардовању говорим на немачкој телевизији седам пута, али само после 22 часа, јер је таква била одлука главних уредника. То нешто говори о слободи на Западу.
На тврдњу Херте Милер да СПЦ сноси кривицу за рат у Босни, Матија Бећковић је, у свом маниру, овако, за наш лист, одговорио:
- Нисам знао да у БиХ постоји само једна црква. И да није досад, сад је заслужила Нобелову награду!
За писца Владимира Кецмановића наступ Милерове је скандалозан и у интелектуалном и у политичком смислу:
- Идеје које је она у својим наступима изнела, ако уопште идејама могу да се назову, не да су испод нивоа добитника Нобелове награде, него су испод нивоа просечног савременог писца. Реч је о флоскулама, које више ни у Немачкој, нити било где другде у свету не би понављао неко ко држи до свог интелектуалног интегритета.
Аутор књиге "Књижевници и политика у српској култури у последња два века", социолог културе Зоран Аврамовић, председник Организационог одбора Сајма књига, за наш лист каже:
- То што је говорила немачка књижевница нема никакву сазнајну вредност. Она нема поуздана знања о узроцима и сложеностима југословенског политичког и ратног конфликта. Очигледно је да не познаје ни историју етничких спорова у бившој Југославији. Нема сумње да она говори на основу предрасуда. Запањујуће је да негира елементарно међународно право и да се залаже за силу као метод решавања спорова међу народима. Чињеница је да је НАТО бомбардовао Србију, кршећи и међународно право и национална права.
Ако вам неко дође у госте, па још са некада часним Нобеловим венцем, требало би да покаже основну одговорност према речима које јавно упућује, напомиње писац Драган Хамовић, и за наш лист објашњава:
- У случају госпође Милер, очито није говорио писац, чији би видокруг требало да буде широк, него један од дежурних папагаја, што, у име виших вредности, оправдавају безакоња и злочине НАТО и светом шире језу од Русије и страшног Путина. И то, замислите, говори у Београду, од немачке машинерије рушеном у два велика рата. У Србији, где је за једног немачког окупатора стрељано 100 Срба. Макар је то историјско сећање налагало минимум такта и пристојности. А притом изјављује да не верује у књижевност као пропаганду. Међутим, невоља је и у томе што у нашој средини, на повлашћеним местима, наилази на оне који задовољно климају главама на такве безочне оцене и тиме, пред собом самим, доказују своју изузетност.
НЕМАЧКА ОДГОВОРНОСТ
КАД је неко гост требало би да има одређени пијетет према домаћину - сматра писац Дејан Стојиљковић. - Уверен сам да та прича о колективној одговорности и геноциду не долази случајно од Немаца, јер они покушавају да минимализују своје злочине из Другог светског рата. Требало би се сетити шта су све радили овде у то време. Долазим из Ниша, града у коме је био концентрациони логор и стратиште. То су била места где је требало да угостимо Херту Милер. Да видимо да ли би онда причала о српској или немачкој колективној одговорности.
НЕПРИЈАТАН ГОСТ
У складу с раширеним дуплим стандардима, Херта Милер брани интересе косовских Албанаца, а истовремено поништава интересе руског народа у Украјини. Ова књижевница уноси негативне емоције у тумачење политичких догађаја и личности, истиче Зоран Аврамовић, и додаје:
- Није пријатно за српску књижевну јавност да се гост Београдског међународног сајма књига на овакав начин обраћа домаћој публици. Уосталом, и реакција дела публике на њено излагање је доказ да је њено гостовање промашај.
ВРЕЂАЊЕ ДОБРИХ ОБИЧАЈА
СТАРИ обичај је да гост у српској кући може да се понаша онако како он мисли да је умесно. Али то подразумева да исто тако гост поштује свог домаћина. Тако се успоставаља природна равнотежа. Ако је та равнотежа поремећена, ствар постаје неприродна. Када је реч о угошћавању писаца, очекује се да они говоре о књижевности и њеном значају. Ако гост уместо тога износи политичке ставове и оптужбе, тако вређа и себе и домаћина - каже, за "Новости", академик Миро Вуксановић, који је отворио овогодишњи Сајам.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ДОБИТНИЦИ ЈАНА АЛЕКСИЋ И НЕНАД ШАПОЊА: Познати лауреати традиционалне Змајеве награде Матице српске
ЗМАЈЕВУ награду Матице српске за протеклу 2025. годину добили су Јана Алексић за књигу песама „Показне вежбе“ у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева и Ненад Шапоња за збирку „Близанац времена“ у издању новосадског „Прометеја“, саопштио је данас у Новом Саду жири тог високог признања.
10. 02. 2026. у 16:12
ИЗЛОЖБА "БИЛО ЈЕДНОМ У БЕОГРАДУ... СВЕТ ВИДОСАВЕ КОВАЧЕВИЋ" У НОВОМ САДУ : Спомен-збирка Павла Бељанског од 12. фебруара
ИЗЛОЖБА, „Било једном у Београду...Свет Видосаве Ковачевић“,новосадској публици биће приказана у четвртак, 12. фебруара у 19 часова, када је свечано отварање у Спомен-збирци Павла Бељанског, а моћи ће да се погледа све до 3. маја.
10. 02. 2026. у 14:12
ПЛЕС НА ВРХУ ВУЛКАНА: Нови радови Тадије Јаничића у београдској галерији "Новембар"
ЛИКОВНИ уметник Тадија Јаничић стварност подноси са дозом хумора, понекад и несланог; вођен принципима дворске луде или pagliaccia, његова шала и досетка увек су разоткривајуће, поучне или морализаторске.
10. 02. 2026. у 13:54
ЉУБАВ ЈЕ УВЕК НА ДОБИТКУ: Акција Атељеа 212 за Дан заљубљених
ПОВОДОМ Дана заљубљених, Позориште Атеље 212 организује акцију коју сви волимо – куповином једне позоришне улазнице – другу добијате на поклон!
10. 02. 2026. у 13:23
"ДОБРИЧИН ПРСТЕН" ГОРДАНИ ЂУРЂЕВИЋ ДИМИЋ: Највише глумачко признање
НАГРАДА за животно дело "Добричин прстен" за 2025. годину припала је драмској уметници Гордани Ђурђевић Димић, која је тиме постала 38. лауреат тог признања, саопштило је данас Удружење драмских уметника Србије (УДУС).
09. 02. 2026. у 16:05
Sttanko
24.10.2017. 15:55
Ko je nju pozvao u Beograd? Celu stvar bi objasnila ova informacija. Neko je namerno napravio ovu provokaciju.
@Sttanko - Beograd pun petokolonasa.
@Sttanko - Pa one sto smrde u crnom...
@Sttanko - Pozvala je ona na koju čak i fizički liči. Biserna Sonja.
mi se moramo okrenuti rusiji inace cemo nestati kao nacija...smisljeno ovo rade...dosla nemica pa nam ispire mozak, doso kinez sa americkim pasosem pa nam lupeta...dokle vise
Коментари (98)