Љубиша Ристић: Усред смо завере са неизвесним исходом

ЈУБИЛАРНУ четрдесету сезону КПГТ обележиће с пет нових представа, али и сећањам на славне почетке несвакидашњег концепта у позоришном животу ондашње Југославије - управо у ово време почеле су у Загребу пробе чувеног "Ослобођења Скопља" Душана Јовановића, чија је премијера одржана у двориштима Горњег града. Представа је остала на репертоару више од једне деценије (са 750 извођења широм света), а последњи пут је одиграна 1990. године у Лењинграду: њен крај симболично ће обележити и завршетак једне, не само уметничке епохе...

- Нажалост, наш јубилеј проћи ће потпуно незапажено. Представе КПГТ немају одјека у медијима. Тешко долазе до ТВ емисија из културе, па и београдских хроника и јутарњих програма. Неке телевизије, додуше, објаве шта играмо, позову ме и да гостујем, а онда углавном питају о политици - с потпуном сигурношћу и ироничним осмехом каже творац КПГТ, многима омиљени редитељ Љубиша Ристић и (често тим истим) омражена партијска фигура некадашњег ЈУЛ-а.

* Ипак, ви спремате "гвоздени репертоар" старих наслова и пет премијера?

- Сезона ће, свакако, бити богата. До Нове године поставићу на сцену Сартров комад "Иза затворених врата", Макијавелијевог "Владаоца", "Похвалу лудости" Еразма Ротердамског и "Духовне вежбе" Игнасија де Лојоле. Пета представа радиће се по роману Пурише Ђорђевића "Љубавна прича", објављеном пре три деценије у часопису "Градац". Нас двојица направили смо заједно и "Тајну Црне руке". Много сам учио на Пуришиним филмовима, потом и примењивао научено. Иначе, то је први геј роман у нашој литератури, пре толико година говорио је о стварима о којима се тек данас слободно прича. Написао га је човек сјајног талента и велике мудрости.

* С којим мотивом сте се определили баш за ово дело?

- Желим представу која ће по стилу и методу бити слична онима с почетка КПГТ, "Карамазовима" и "Ослобођењу Скопља". Одликовале су их фрагментарна драматургија и теме из блиске прошлости, као што су рат, окупација, Информбиро. У "Љубавној причи" реч је о социјалним ломовима и променама шездесетих година прошлог века, закључно с привредном реформом, Брионским пленумом и студентском побуном 1968.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Светислав Божић: Православље је насушна потреба

* У тој деценији десило се много ствари које су уздрмале свет?

- Иконе из шездесетих и данас живе. "Десила" су се браћа Кенеди, Че Гевара, кинеска културна револуција, отпор рату у Вијетнаму, бејби-бум генерација. То је време великих припрема за велике светске промене. А на шездесете и сексуалну револуцију, левичарске и хипи покрете, крик једне генерације за слободом, социјалном правдом и друштвеном променом - реакција је била конзервативна, неолиберална. У многим друштвима појавио се страх од толике енергије. Довео је до тога да су се све државе у свету уозбиљиле. Од тада и нема спонтаних покрета, умирени су класни сукоби, све је под контролом и организованим одговором државе. Где год видите да се ствари дешавају на улици, одмах се питате ко стоји иза њих... Ниједна држава се више не усуђује да рескира са тим.

* Хоћете да кажете да је сваки искрени бунт онемогућен и унапред обесмишљен?

- Парадоксално, колико год чудно, данас имамо свет у коме су политичке промене резултат деловања апарата силе војске и полиције. "Промене" су заправо резултат тренутка у коме апарат насиља промени страну, а режим се пресвуче у друго одело - све што се дешава на улицама само је декор и пропаганда. Свеједно да ли је то у САД, Русији или код нас. Да је то тако, показују необичне околности око феномена тероризма у свету у којем је скоро немогуће препознати било какву спонтану акцију. Иза и најстравичнијих догађаја препознајемо руку неке државне организације, споља или изнутра, која приређује такве догађаје.

* Значи ли то да је ИД само покриће неке друге "тајне, црне руке"?

- Ко је направио ИД и зашто? То нису никакве теорије завере већ позната историја. Док ми овде седимо и причамо, разне државе већ снабдевају и организују многе терористичке групе, осмишљавају њихову идеологију и регрутују младе људе. Било у Шпанији или Латинској Америци, можда ће покушати да дестабилизују Кину, изврше удар на Русију, САД, Европу... Чим чујете да неко одбацује нешто као теорију завере, знајте да учествује у завери!

* Где смо ту ми?

- Ми смо усред завере, на важном месту са неизвесним исходом.

* И у Србији, као некада Југославији, укрштају се две интересне сфере?

- Све је то прича о Југославији. Звали је Југославија, регион или западни Балкан... Све је то једна ствар у којој је Србија срж проблема, јер је њен геостратешки положај у свему томе битан. Ни култура, ни економија, ни идеологија. Битни су путни правци. Дунав, моравско-вардарска долина, битне су везе између Азије и Европе - кључни правци кретања војних ефектива и стратешка контрола тог простора. Није случајно да се велика сила која се помаља у 21. веку, а то је Кина, меша у тај процес својим путевима свиле. И очигледно ће то следећих педесет година бити главни светски процес везан за наш геостратешки простор. Зато САД и Русија морају убрзано да постигну договор: да се придруже или да то спрече.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Публика због кафане цело вече чекала "Радована...“

* Док је клацкалица у равнотежи и ми смо мирни?

- Још се кува, ништа није решено, али се иде ка договору. Зато још не можемо да будемо део ЕУ, зато земљом управљају амерички кадрови, али најјачи утицај остварује Русија. А економски, на наш свакодневни живот, најснажије утичу Немачка, Кина, ускоро и Турска. И свако тражи своје место.

* Колико ће онда места остати нама?

- Што је њих више, за нас има више места! И то је парадокс целе ситуације. И економске, и политичке, и војне. Чим неко покуша да разјури остале и сам постане газда, ми смо у катастрофи.

* Шта је са Косовом?

- Оно је само епизода у тој истој причи. Један унутрашњи проблем у који је насилно, на нашу територију, смештена страна војска. Није то никаква независна држава. Та тобожња независност и њено признавање само су изговор да се на нашу територију трајно стационира америчка војска и европска цивилна администрација. А то изазива реакцију друге стране која одмах гради енормне обавештајне капацитете на нашој територији, псеудохуманитарне центре и медијску акцију, што све, наравно, разумемо као оправдану и очекивану реакцију на грубу употребу силе од стране САД, Немачке, ЕУ.

* Каквом епилогу можемо да се надамо?

- Зашто епилог, није то крај историје? Фукујама је безначајни апаратчик Стејт департмента, којем се диве наши "филозофи" и "експерти". Ја сам рођен у Приштини, моја је породица тамо од турских времена... Ту ствар морамо да разумемо директно и веома једноставно: држава има реал-политику, међународне околности, савезнике и противнике који се мењају из месеца у месец, из године у годину. Ко зна шта носи дан, шта ноћ. Албанци су сто година, уз помоћ свих окупатора Србије и Југославије, тражили начин да створе своју државу на нашој територији. У љубави и рату сва су средства дозвољена: и лаж, и превара, и насиље, и издаја... Нико нас не спречава да у следећих сто година чинимо оно што чине сви када хоће да бране своју државу или територију. У другачијем свету то би била ствар договора, споразума. Као што рекосмо, у свету у којем ми живимо, као у љубави и рату - сва су средства дозвољена.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

ПОРЕМЕЋЕНА РАВНОТЕЖА У ЕВРОПИ

* КАЖЕТЕ да нам је судбина да будемо подељени између САД и Русије?

- Није судбина већ споразум који је давно направљен између великих сила, али су обе - и Русија и САД - у више наврата покушавале да привремено или за стално развргну тај споразум који се обично везује за Јалту. Али, то се увек показало несврсисходно и опасно по мир у свету. Значи да је једино природно стање на југоистоку Европе, овде код нас - нека врста еквилибријума којим ће се поштовати велике силе у овом делу света, а самим тим и створени услови за миран живот и развој. Кад год се тај еквилибријум поремети и утицај превагне на једну од страна, ето невоље за нас од оних других: или ће нам растурити земљу као Руси и Немци деведесетих, или ће нас бомбардовати као Американци 1999. године. Сви ти догађаји су резултат поремећене равнотеже на југоистоку Европе, а то значи у читавој Европи.