Светислав Божић: Православље је насушна потреба

КОМПОЗИТОР Светислав Божић, дописни члан САНУ и уметнички директор Бемуса, плодни стваралац чија су дела прожета православном традицијом, чувар и промотер националне културе, неретко је називан и националним мислиоцем због својих излагања и есеја у којима дубоко промишља српску стварност и духовну и културну матрицу, те говори о Србима као народу благословеном способношћу да (уколико се потруди) чује и спозна стални двопев Истока и Запада. Значајан, можда и најпознатији део опуса "испевао" је Божић на стихове великих наших песника.

* Рађа ли се уметност, пре свега, из мира или из немира - у нама самима, али и око нас?

- Процес стварања је веома комплексна радња, која уз креативност подразумева присуство и других сила које су задужене да спољашњи и унутрашњи свет буду у сталном дијалогу. Такав дијалог је предуслов да се креативна личност нађе у стањима немира и мира, сукоба и разрешења, напора и одморишта, сагласја и несагласја. Дуг је пут да овако покренута креативност прерасте у уметничко дело. Тај пут почиње много раније него што је уочен, раније него што се њиме пошло. Зоне невидљивих и нечујних припрема су кључне и од њиховог састава и квалитета зависи све оно што ће у тзв. реалном свету, реалној борби са материјом, успети да оствари креативни појединац. Он је још и у подразумеваној обавези да савлада одређено струковно писмо, елементарне али и конвенције вишега реда, комуникацију која треба да поседује извесне облике социјално-уметничке уредности.

* Да ли је бити одабран, надарен, посебан - увек дар, или (пре)често и бреме?

- Бити одабран је знак велике милости, али и велике одговорности. Одабрани и најбољи међу њима су и најтрпељивије личности, способне да дају највише, али и да претрпе највише. Томе нас уче и наши великани, наши подвижници, који нису тражили увек и по сваку цену ушушканост за себе. Мудрост и подвиг њиховог живота и дела је постала светлост онима који су дошли или долазили после њих. Савременици их најчешће нису препознали. Склањали су се од вреве, од великог промета и метежа, да би у самоћи и великој одговорности обавили оно због чега су дошли на свет.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Muzički snovi Svetislava Božića

* (По)рађају ли уметници вреднија дела у садејству са системом, или против њега?

- Уметник је у извесној кореспонденцији са својим временом и његовим системом вредности. Тај ниво дијалога није најважнији за уметника и његово стварање, нити за коначан резултат и вредност створеног. Уметника, оног истинског, на стварање покрећу дубљи разлози од оних које у линеарном свету симбола види и осећа већина. Њега пре свега занима вертикално кретање, пробој из минулог у будуће. Он је у садашњости гост који може да се понаша дискретно, учтиво, а може да буде и галамџија, но све те реакције нису магистрални траг његовог живота и стваралаштва. Истински уметник је ретко дневнополитички активан из простог разлога што би га дневни прагматизам и његова стратегија одвукли ван домашаја висококреативног промишљања и стварања.

* Каква је улога САНУ у промишљању друштвеног тренутка?

- САНУ је концентрат изузетних појединаца који су у својим областима достигли високе резултате. Када говоримо о техничким и медицинским наукама, допринос наших академика је ванредан. У областима друштвених наука, књижевности и језику, ликовној и музичкој уметности, имамо врхунске појединце. Наши историчари и историчари уметности су осветлили многе слојеве минулих времена, па и недавну прошлост. Штета је што се резултати њиховог стваралаштва не користе довољно у нашој средини. Нажалост, неки међу њима су далеко присутнији на светској сцени. У крупним геостратешким играма, силу спољашњег прстена не може да заустави ни САНУ ни одговорно новинарство. САНУ је ту да да научни и уметнички одговор, да благовремено и превентивно укаже на опасности или да понуди добра решења која могу помоћи да се у оквиру унутрашњег прстена подношљивије распореде терети, олакшају тескобе, предупреде трагедије. САНУ је сложена формација чија отменост и одговорност надилази дневну политику.

* Има ли уметник право, каткад и обавезу, на друштвени и политички ангажман?

- Уметник има право и обавезу да створи дело које ће другима бити на корист и просветљење. Његов дневнополитички ангажман није неупутан под условом да не промовише уметника, да не оприземљује вредност његовог дела и да га тако идеолошки подобног не препоручује злоупотреби. Нажалост, било је, али и данас има, уметника чији је политички ангажман био далеко убедљивији од њиховог дела.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: NESTANAK PRETI FMU: Potrebno 200.000 evra za kupovinu klavira

* Може ли се пошаст глобализма и одљуђеног капитализма победити ичим осим духовношћу?

- Свет је поодавно глобализован па и одљуђен. У новије време ти древни процеси су добили на убрзању, јер су државе, њихове структуре, банковни и војни сектори, постали средства којима мањина уцењује већину. Чак је и уметност постала средство за ружење темељних вредности. Уметност је обездуховљена и прекомерно ангажована у преобликовању свести маса. Уместо озарено-иновативне уметничке авангарде, добили смо акцелерације слојева таме у уметности. На сву срећу, још увек интензивно пулсира срце високообдарених појединаца који својим делима држе равнотежу и не пристају на доминацију оних решења у чијем темељу нема истинског уметничког надахнућа. Православље је упутило појединца на духовни подвиг. Оно га је укључило у сталну борбу за врлину и за љубав према ближњем, и стога је оно насушна потреба и у нашем времену.

* Не сматрате српски народ митоманским?

- Сасвим је природно да моја музика носи печат света у којем сам рођен и коме припадам. Ту су наравно и духовне и националне и словенске координате са недвосмисленим византијским пулсирањем које се сачувало и које сам сачувао у свом стваралаштву. Српски народ, и поред многих површности којима је склон, познаје своју традицију и стога је не митологизира. Митови су потребни као средство обмана и самообмана, као реторичка етида којом се поништава ауторитет чињеница и врши злокобна пацификација народа на једном високо ризичном терену.

* Напредујемо ли као народ у разумевању себе и свог места?

- Поносан сам на српску духовну матрицу која је породила ванредну књижевност и песништво, сликарство, архитектуру и музику. Прожимање световног и црквеног, осећај за детаљ, за далеке и блиске светове, за сродне и несродне културе, за особено креативан однос између земаљског и небеског, учинило је српску духовну матрицу раскошно-порођајном територијом. За посвећеног и даровитог појединца има ли лепше понуде и изазова?