Добре приче мењају свет

ИМЕ новог, 114. нобеловца за књижевност Казуа Ишигура (1954), које је у четвртак у директном преносу прочитала Сара Данијус, секретар Шведске академије, можда је изненадило кладионичаре, код којих није важио за фаворита. Но сигурно је да је избор овог британског писца јапанског порекла (првог међу три нобеловца из Јапана који не пише на матерњем језику) одушевљено поздравила милионска читалачка публика, код које је овај приповедач давно стекао култни статус.

Романе "огромне емотивне снаге, који откривају бездан испод нашег илузорног осећаја повезаности са светом", како су дело Казуа Ишигура описали чланови угледног жирија Шведске академије, одавно су упознали и заволели и наши књигољупци.

Прочитајте још: 3Д БИОМОЛЕКУЛИ: Нобелова награда за хемију тројици научника

- Био сам усред писања имејлова, када сам почео да добијам телефонске позиве. У овом времену лажних вести, помислио сам да је нека грешка. Нисам могао да верујем да је већ прошло годину дана од када је награду добио Боб Дилан. Било ми је драго зато што је он један од мојих великих хероја. Фантастично је што после њега примам "Нобела". Заправо, почео сам да верујем да сам је заиста добио, тек када су ме позвали са Би-Би-Сија - рекао је лауреат.

За Ишигура награда је огромна част, јер му потврђује да иде стопама највећих писаца:

- Шведска академија успела је да се заштити од утицаја политике. Сматрам да они заступају нешто пристојно у овом свету. У времену које је несигурно, када људи сумњају у праве вредности, Нобелова награда представља нешто позитивно. Успела је да задржи свој кредибилитет снаге добра - закључио је добитник.

Прочитајте још: “ПРОЗОР У УНИВЕРЗУМ”: Гравитационим таласима до Нобелове награде за физику

Аутор осам дела овенчаних бројним признањима, преведених на више од 40 језика, носилац Ордена витеза Британске империје, Ишигуро је књижевну каријеру почео 1981. године пишући приче, да би први роман "Бледи обриси брда" објавио 1982. године. Прве његове књиге приповедале су о родном му Нагасакију и животу у том граду неколико година након Другог светског рата - али само прве.

- Ишигуро је сасвим јединствена појава у светској књижевности, рођени Јапанац који се у младости одселио у Енглеску и који је, попут Набокова, само прве књиге написао на матерњем језику, да би потом пишући на енглеском доспео у сам врх - наводи Александар Шурбатовић, уредник издавачке куће "Дерета", која објављује преводе Ишигурових романа на српски језик. - Овај писац слови за једног од највећих живих стилиста, чије је свако дело исписано потпуно другачијим, особеним рукописом: од "Остатака дана" у стилу Хенрија Џејмса и Идит Вортон, до хита "Закопани џин" који баштини толкиновски стил и традицију епске фантастике. Такође, само су му те прве "јапанске" књиге, међу којима и ремек-дело, роман "Сликар пролазног света", везане за традицију родне земље, док се остале крећу у запањујуће широком тематском и жанровском распону, од класичних драма или љубавних прича до научне и епске фантастике...

Као петогодишњак, Ишигуро се преселио с родитељима у Енглеску, где и данас живи са супругом Лорном Мекдагл и ћерком Наоми, и није се враћао у родни Јапан пуних двадесет девет година. Дипломирао је и магистрирао на Универзитету Кент 1980.

Његов најпознатији роман "Остаци дана" освојио је Букерову награду 1989. године, док су роман "Никада ме не остављај" (2005) књижевни критичари часописа "Тајм" уврстили међу 100 најбољих романа на енглеском језику свих времена. Оба романа доступна су и нашем читалаштву, будући да су Ишигура овдашњи издавачи "открили" још давне 1991, када је СКЗ објавила роман "Сликар пролазног света". "Дерета" је, поред реиздања овог дела, до сада објавило и романе "Остаци дана", "Закопани џин", раде на преводу збирке прича "Ноктурна" и припремају ново издање романа "Не дај ми никада да одем", који је 2010. изашао код "Платоа".

- Иако је као писац успео да задобије огромну пажњу најшире публике, Ишигуро је истовремено успео да сачува високо уметничко достојанство онога о чему говори - каже за "Новости" др Зоран Пауновић, професор Филозофског факултета у Новом Саду. - Он је годинама један од најчитанијих енглеских писаца и истовремено један од најцењенијих. Већ првим романима, осамдесетих година, показао је изузетан таленат, и стао раме уз раме са оним писцима који пореклом нису Британци. Радња његових романа одиграва се у разним срединама, у Енглеској, Јапану, Кини, и они увек носе обележја тих култура. Он се увек бави темом суочавања појединца са разним препрекама у друштву, али он ту прастару тему даје на нов и непоновљив начин.

Ишигурово приповедање блиско је реалистичком моделу, готово архаично, али дубоко универзално и може се мерити како са класицима попут Дикенса тако и са савременим писцима, сматра Пауновић и објашњава:

- Писање романа за њега је пре свега писање добре приче, па тек онда свега другог. А тог другог има у изобиљу, и танане осећајности и изузетне способности да се у великим трагедијама ипак пронађе трачак светлости.

Прихваћен практично од прве књиге, Ишигуро никада није журио да по сваку цену понуди читаоцима нешто ново, већ је темељно радио на сваком делу, правећи паузе од по неколико година, па и деценију.

- Неретко имам "спремну" и тему, и причу, чак и емоције које их прате, али ми недостаје онај последњи, неопходни делић слагалице - открио је нобеловац о свом литерарном приступу. - Написао сам све те књиге о борби појединаца са њиховим личним сећањима, о неспособности људи да процене када да се од своје прошлости сакрију, а када да се суоче са њом. Али оно о чему заиста желим да пишем јесте борба на ширем, друштвеном плану. Историја већине земаља, када је проучите, нуди велике теме које су скривене, покопане.

Церемонија доделе Нобелове награде, чија је новчана вредност милион долара, одржава се традиционално у Стокхолму 10. децембра, на дан када је умро оснивач овог престижног признања.

ГОТОВО С ДИЛАНОМ

САСВИМ заслужено! Његова дела су дивна и меланхолична. Омиљена његова књига ми је "Не дај ми никада да одем" - била је прва реакција славне списатељице Џојс Керол Оутс. Ишигуру је честитао и Салман Ружди, речима:

- Све честитке мом старом пријатељу Ишу, чија дела волим и поштујем од како сам први пут прочитао "Бледе обрисе брда". Притом, он свира гитару и пише песме! Готово је с Диланом!