БЕЛГИЈСКИ уметник светског гласа Јан Фабр вечерас ће представом "Олимп: у славу култа трагедије" званично отворити 51. Битеф и у наредна двадесет четири часа у Сава центру (али и на РТС 3) држати без прекида пажњу позоришне публике. Па ко колико издржи! Нимало случајно, овогодишњи фестивал одвија се под слоганом "Епско путовање", а с њим у складу је и сценско трајање. Да ли ће Фабр успети да убеди гледаоце у "моћ позоришних лудости" (како се звала његова прва представа изведена 1984. године на Битефу) забележиће и камере уживо, али ће свакако ово уметничко искуство бити једно од оних које остају трајно у памћењу "очевидаца".

Овај мултидисциплинарни уметник (редитељ, драмски писац, кореограф, дизајнер), био је и пре шест година гост нашег фестивала с представом "Прометеј Пејзаж II, као и 52. Октобарског салона с радом "Сам свој покрет". У његовом свеукупном стваралаштву људско тело, живот и смрт важне су референтне тачке које спаја кроз концептуалну уметност, перформанс, призоре голотиње и озбиљног драмског дијалога.

Током претходног боравка на Битефу, читао је одломке из својих дневничких записа насталих у време прве посете Београду, у којима је сачувао утиске на "прелепе словенске жене, пејзаже, светлост и плаветнило". Овог пута, уочи отварања 51. Битефа промовисао је други део успомена, "Ноћни дневник 1985 - 1991"...

* После "Прометеја" поново сте инспирисани античким митом, али је нова представа изразито дионизијске природе. Да ли је жртвовање "сменило" слављење живота?

- Жртва је део живота. У овој представи истраживали смо шта суштински данас значи катарза у филозофском, политичком, социјалном смислу. Грчка трагедија је увек актуелна, а за стварање "Олимпа" требало је времена.

* Епске теме имају и "епско" трајање. Да ли је то својствено нашем убрзаном и површном добу?

- Верујем да је добра представа попут лососа који плива узводно, уз реку. Данас се у европским позоришним компанијама продукције раде осам до десет недеља и онда иду на турнеју. Зато је у наше доба снажан политички избор да једну представу радите дванаест месеци, са четрдесет људи који су нон-стоп на сцени. Јер, све у Европи треба да буде брзо, мотивисано економским разлозима или забавом. Људи желе нешто лако. Наша представа је попут лососа - тешко ју је ухватити.

* Ви сте редитељ, ликовни уметник, сценариста, кореограф, писац. Ко води главну реч?

- Ја сам слуга лепоте и обично бирам најподеснији медиј који ће у одређеном тренутку да служи мојим идејама. Увек ослушкујем лепоту и увек сам јој на услузи. Понекад ми је у ту сврху значајније да употребим глумицу, а некад да направим скулптуру. Све зависи од садржаја и поруке коју хоћу да пренесем.

* Какво је ваше досадашње искуство у овом 24-часовном "слављењу култа трагедије"?

- Управо долазим из Париза, тамо смо доживели тридесет осам минута стајаћих овација! Свуда где смо изводили представу реакције су биле прилично позитивне, што нисам очекивао у време док сам је стварао. Сећам се како ме је једна глумица питала шта мислим колико ће људи издржати до краја, а ја сам рекао: "Можда њих шездесетак..." Два дана касније била је премијера у Берлину и шта се десило? Из минута у минут растао је аплауз, доживели смо овације.

* На 52. Октобарском салону изложили сте своја два рада, а један од њих "Сам свој покрет" поклонили сте КЦ Београда. Да ли је управо покрет најизразитија одлика ваше личности?

- Тај рад сам недавно позајмио за Венецијанско бијенале и ретроспективну изложбу која ми је тамо приређена. Као уметник, бирам свој израз на веома посебан начин. Не прилагођавам се никаквим новинама нити моди која је увек нека новина. Идем сопственим путем. Све што видите на сцени одраз је мог искуства и размишљања.

* Од седамдесетих година (кроз филмове, скулптуре, цртеже и представе) окупирани сте митом о Прометеју. Шта је за вас ватра значила пре четири деценије, а шта данас?

- Исто. Страст. Као што ју је Прометеј украо од Зевса, ја сам је добио од других уметника, од Рубенса и старих мајстора. Фламански преци моји су учитељи. Прометеј је ватру дао људима, а ја покушавам да је предам млађој генерацији. Суштински, ватра је метафора страсти, пожуде, живота. Лепоте. А ја сам јој, као што рекох, вечни слуга...


ПРИЗОРИ ЕКСТАЗЕ, ОРГИЈА...

КАКО се најављује, спектакл "Олимп" има структуру концерта на ком се "без посебне драматуршке логике и развоја", нижу сцене засноване на целокупној античкој грађи. У одвојеним целинама, публика ће видети призоре екстазе, оргија, телесног изнуривања, узвишене поезије...

Сам Фабр истиче да његова трупа захтева изузетно снажне глумце и играче. Сада су на сцени четири генерације, а међу уметницима су и шездесетогодишњаци који су практично пола живота провели у раду са овим позоришним магом.