Меша Селимовић за Бајца и Демића

ВЕЛИКИ жири “Вечерњих новости” за књигу године окупио је ове године 55 књижевних зналаца, чији су гласови равноправним лауреатима награде “Меша Селимовић” прогласили двојицу аутора - Владислава Бајца и Мирка Демића.

Са по 15 гласова истакнутих наших књижевних критичара, теоретичара и историчара, најбољим књигама протекле године проглашени су Бајчев роман “Хроника сумње” (“Геопоетика”), породична и друштвена прича од 1945. до наших дана, и Демићева “Ћутања из Горе” (“Агора”), фантазмагорични роман који прати судбину Срба кроз векове на Петровој гори. Резултати гласања, које се до 20. фебруара “одвијало” на страницама и веб страници нашег листа, саопштени су јавности у понедељак у Вуковој задужбини.

- Награде које носе имена великих писаца већ саме по себи чине част добитнику. Таквих је само неколико. Међу њима и награда “Меша Селимовић” - обратио нам се на вест о награди Бајац, који није присуствовао проглашењу, те је прочитано његово писмо упућено из Скопља у коме се, између осталог, каже:

- Поносан сам што ми се овога пута име веже за врсног стилисту, сетног грађанина и храброг трагаоца за правдом. Осим интимног књижевног поштовања које имам према Селимовићу, имао сам и ту срећу да ми је својевремено у истом колу код истога париског издавача био објављен роман “заједно” са Мешиним (усуђујем се да га назовем по имену јер ми је близак скоро као интимни пријатељ). Тада сам се, само у присуству његове књиге, по други пут у животу осетио као награђена половина “двојца без кормилара”. И ево трећег књижевног “речног брзака” у којем са колегом Демићем делим судбину можда најдемократскије награде коју имамо (у режији “Вечерњих новости”). Када вас за награду одаберу гласови педесет и пет књижевних критичара чији је, надам се, кормилар Меша Селимовић, онда засигурно можете тврдити да сте написали добру књигу, упркос сопственој сумњи.

Мирко Демић рекао је да за већину писаца вест о награди долази као краткотрајно обасјање усред свакодневних сумњи и искушења које сваки стваралачки напор подразумева - нарочито ако се ради о награди која носи име Меше Селимовића, писца који је од несигурности и сумње изаткао највредније странице наше литературе.

- После њега, лако је бити искрен па признати да су сумња и несигурност и моји пратиоци, поготово током последњих десетак година, откако исписујем своје петокњижје (које “Ћутање из Горе” хронолошки отвара), у чијем је средишту судбина Срба из Хрватске, где сам рођен, не знајући да ли ће мој приступ бити интересантан и подстицајан за читаоце и критичаре - открио је Демић, те додао: - Признајем и то да сам неретко помишљао да узалуд траћим своје дане на нешто што никог не дотиче. Зато сам почаствован сваким гласом који су мојој књизи подарили критичари, а име Меше Селимовића ће бити додатно охрабрење и подстрек да у писању, упркос свему и свима, ипак има смисла - не само за писце, већ и за све оне који се друже са њиховим књигама.

Демић је нагласио и да му много значи што је примећена управо ова књига, на којој је најдуже радио, део петокњижја посвећеног његовом “несрећном завичају”. Истакао је и да је Велики жири “Меше”, својим “транспарентним” гласањем, добродошла “корекција неких других књижевних жирија”.

- Јединствено књижевно надметање не само код нас већ и у региону, по 29. пут је показало да се гласање нашег Великог жирија заиста претворило у културни ритуал. Критичари су учешћу у одабиру књиге године и овог пута приступили с великим ентузијазмом, јер је главна особеност и драж гласања за “Мешу” то што се све одвија јавно - пред најширом читалачком публиком, чиме се оставља минимална могућност могућег лобирања за поједине писце - рекао је новинар нашег листа Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем утемељио ову награду.

* Владислав Бајац / Мирко Демић

Изабрани критичари припадају веома различитим генерацијама - између најмлађег и најстаријег је 55 година, заговорници су различитих књижевних поетика, и долазе из различитих средина и градова.

Сваки члан Великог жирија могао је да издвоји пет књига било ког жанра, објављених у 2016, с тим што исти писац награду не може да добије два пута.

Критичари су овога пута предложили укупно 112 књига, а “освојивши” исти број гласова, Бајац и Демић су проглашени равноправним лауреатима, те се, четврти пут, ово престижно признање дели на равне части.

ЗА "ЋУТАЊА ИЗ ГОРЕ"

НАГРАДУ књизи Мирка Демића донели су гласови Милоша Петровића, Добривоја Станојевића, Стојана Ђорђића, Горана Максимовића, Данице Андрејевић, Владимира Б. Перића, Часлава Николића, Небојше Лазића, Душана Стојковића, Гордане Влаховић, Младена Весковића, Татјане Лазаревић Милошевић, Александра Б. Лаковића, Милана Р. Симића и Љиљане Лукић.

ГЛАСАЛИ ЗА "ХРОНИКУ СУМЊЕ"

СВОЈ глас су књизи Владислава Бајца дали Јелица Живановић, Мића Вујичић, Даница Андрејевић, Владислава Гордић Петковић, Зоран М. Мандић, Ђорђе Писарев, Јован Пејчић, Радомир В. Ивановић, Зоран Богнар, Мирослав Радоњић, Светлана Милашиновић, Шефкет Крцић, Милан Р. Симић, Гордана Влаховић и Љиљана Лукић.