Филип Гајић: Идеали су заборављени

САМО онај који се жртвује, даје свом животу смисао. Историја памти људе који су страдали због онога у шта су веровали и оне који су волели свој народ упркос његовим манама. Убијени су млади, али прича о њима траје и данас - овим речима глумац и редитељ Филип Гајић објашњава мотиве за стварање представе "Сестре браће Барух".

Представа ће премијерно бити изведена у суботу, 17. фебруара, у "Дорћолском народном позоришту" у Солунској улици.

- Браћа Барух (Исидор, Бора и Јосиф) страдали су у НОБ-у, а њихове сестре Шела и Бела убијене су у Бањичком логору. О погибији браће, нажалост, данас се мало зна. О сестрама још мање... Моја кћи Наталија ишла је у школу која носи име "Браћа Барух" и ја сам пожелео да сазнам нешто више о овој породици - објашњава Гајић.

- Прочитао сам у даху књигу Радоја Давидовића "Повест браће Барух", потом дошао и до потомака Соње Барух, као једине преживеле од шесторо деце. Она се током рата као скојевка крила у Јагодини под лажним именом. Умрла је 1999. године, што значи да је видела распад земље и бомбардовање. Доживела је тако да, на неки начин, жртве њених најмилијих буду доведене у питање.

Гајић истиче како је од Соњине ћерке Шеле сазнао да је једини мотив њене мајке, као и осталих тетака и стричева, био борба за праведније друштво и отпор окупатору.

- Представу сам радио као бајку, јер из наше перспективе њихова посвећеност идеалима делује нестварно. Без икаквог личног интереса, свесно страдати за опште добро, данас је потпуно бајковито - истиче Гајић.

- Желимо старију публику да подсетимо, а млађу упознамо са оним што са собом носе нацистичке идеје које су овог часа у успону у целом свету. Сведоци смо и покушаја да се рехаблилитују они који су директно учествовали у погрому Јевреја, Срба, Рома... Ово је моја прва представа са историјском тематиком и, нимало случајно, укршта документарно и бајковито позориште.

У представи играју Јована Беловић, Вахид Џанковић, Сунчица Милановић, Гордана Ђокић, Милица Сужњевић и Александар Стоименовски. Сценским покретом бавила се Марта Бјелица, а реквизитом Милорад Калањ.

- Наш реквизитер заслужује да се посебно помене. Радни век провео је на филму, сарађивао је и у серији "Отписани". Када је остао без свог простора, нашем позоришту је донео "у наслеђе" занимљиве реквизите не само из 20. већ и 19. века.

БЕЗ УЛОГЕ У БДП

НАШ саговорник је завршио новосадску Академију уметности (одсек глума) у класи професора Радета Шербеџије. Стицајем околности, касније је био у браку с његовом ћерком Луцијом, с којом има сина Сергеја и кћи Анастасију. Најстарија Филипова кћи Наталија (из првог брака) живи са оцем у Београду.

Гајић је до сада написао петнаестак комада и режирао дупло више представа. Од своје четрнаесте (до 47. године) учио је "занат" од Љубише Ристића у КПГТ. Стални члан је Београдског драмског већ четврт века, али ниједна његова представа није на актуелном репертоару. Иако, како каже, никада није одбио понуђену улогу...