Муке балетских играча: Лабуд узалуд сања пензију

БАЛЕТСКИ играчи (пре свега, балерине) по правилу каријеру почну да граде веома рано, одмах по завршетку средње школе, али та каријера по правилу и траје врло кратко. У тренутку када би у другим професијама биле у зениту, у четрдесетим годинама, професионалне балерине већ су на заласку каријере. А нити могу у пензију, нити за њих постоји било какво друго решење. Ни после више од пола века деловања Удружења балетских уметника Србије, њихов статус се није се много променио, а старосна граница за одлазак у пензију, већ две деценије представља један од највећих проблема са којима се сусрећу.

- Основни проблем је управо то, што балетским играчима нису усклађене године живота са бенефицијама - истиче Дрина Пешић, чланица Балета Народног позоришта. - Према уметницима у четрдесетим годинама постоји некоректан однос у београдском балету. Говорим о играчима који су стално у сали и у бољој су форми, нажалост, од неких младих. Тако неки зрели играчи добијају улоге дечака и девојчица, а неки нису ни у прилици да изађу на сцену. Укратко, зависимо од тога да ли се свиђамо или не свиђамо директору Балета...

Управа Балета, каже Пешићева, и не зна шта ће да ради са играчима на крају активне каријере, нити има икакав однос према свима онима који више не играју. За њих, додаје, нема других расположивих места, а морају да чекају да напуне 50, односно 55 година, не би ли отишли у пензију. Она наводи да се, пошто су укинута "природна" радна места за оне у годинама (педагог, репетитор...), од тих играча тражи и да током проба пуштају музику, што је понижавајуће.

- Највећи проблем ансамбла Народног позоришта и балетске професије у нас, је велики број младих који не могу да добију ангажман, осим хонорарног односа у коме је више од половине чланова ансамбла који учествује у репертоару - наглашава Смиљана Стокић, чланица Балета Народног позоришта управо изабрана у УО ове куће, активна чланица УБУС. - Ти "хонорарци" немају никаква права која законодавац предвиђа за запослене, немају бенефицирани радни стаж као ми, нити имају континуитет у примањима, у здравственој заштити..., што је недопустиво.

Стокићева такође наглашава да је у сржи проблема чињеница да балетски играчи одлазе у пензију тек у педесетим годинама, када налаже закон, уместо онда када налаже професија. Да би се ови проблеми системски решили, неопходна је интервенција и међусобна сарадња министарстава културе, финансија, па и просвете, јер постоји потреба да се балетски играчи преквалификују и оспособе за педагошку професију, која је за њих природан "наставак" каријере.

- Морала би да постоји и платформа за сарадњу између позоришта и балетских школа, да најталентованији не би више одлазили у иностранство, већ би се запошљавали у нашем Балету - додаје Стокићева.

ПРИВИЛЕГИЈЕ СТРАНЦИМА

КАО један од проблема у Балету националне театарске куће, Пешићева истиче и (не)легитимност аудиција. И она и Стокићева, међутим, наглашавају да домаћи балетски играчи нису равноправни са иностраним члановима ансамбла, који имају бројне привилегије.