Тајне неолитског села

С. БАБОВИЋ

04. 10. 2016. у 15:24

Археолози се враћају на налазиште Шљивик после тридесет година. Откривени предмети у Страгарима изложени у трстеничком музеју

Тајне неолитског села

Праисторијско посуђе и оруђе пронађено у Шљивику

ЧАК 30 година након првих археолошких истраживања неолитског насеља у Страгарима, јавност има прилике да се у трстеничком музеју увери у драгоцене налазе са интригантног локалитета. Стручњаци ће 17. октобра поново бити на терену, који је окружен меандром Риљачке реке, сеоским кућама и плодним пољима, недалеко од Западне Мораве.

- Изложили смо избор најинтересантнијих налаза које чувамо у музеју - каже за "Новости" историчарка Јелена Вукчевић. - Јавност има јединствену прилику да види амулете, фигурине неолитских богиња, троноге обојене жртвенике, коштане налазе, шиле, игле, оруђе, делове посуђа и питосе значајних димензија.

За неолитско налазиште Шљивик, које датира између 4800. и 4000. године пре наше ере, сазнало се 1971, практично случајно, захваљујући шетњи учитеља Милана Радића са децом. Када су "шетачи" нехотице пронашли фигурину, одмах су је допремили до музеја у Крушевцу.

- Стручњаци из крушевачког музеја су прегледали терен и утврдили постојање неолитског насеља, да би од 1986. до 1988. године археолози са Филозофског факултета у Београду наставили са кампањом. Постојање четири културна слоја у Страгарима сведочи о континуитету живота праисторијског човека - каже Вукчевићева.

Претпоставља се да је у овом трстеничком селу постојала насеобина средње величине са 15 до 30 кућа. Управо ће стручњаци крушевачког музеја Гордана Чађеновић и Марин Бугар почети да истражују три куће, које су смештене на дубини од 1,7 до два метра.

- Прошле године је захваљујући професору Дејану Вучковићу са Рударско-геолошког факултета урађена и геомагнетика, односно захтевна снимања земље и данас имамо тачан преглед онога што ћемо наћи испод њива - износи саговорница "Новости". - Очекујемо веома богате налазе током кампање која ће трајати 15 радних дана. Сви пронађени предмети биће конзервирани у Народном музеју у Крушевцу, а стручњаци Лабораторије за биоархеологију из Београда ће даље изучавати коштану индустрију Страгара.

Неолитски човек у Страгарима није ратовао, а на основу налаза је закључено да је оружје користио за лов на медведе, јелене и дивље свиње. Бавио се риболовом, па посетиоци музеја могу да у поставци виде и камене тегове за рибарске мреже.

- Нађени су и налази који упућују на то да су се бавили ткањем и сакупљањем плодова из природе. Хранили су се месом дивљих животиња, њихове кости су им касније користиле као средства за лов, а од коже су правили одевне предмете - каже Јелена Вукчевић.

ЗНАЧАЈ

Археолог Светозар Станковић је још осамдесетих година 20. века у оквиру посебног издања посвећеног страгарском налазишту од великог значаја, које се просторе на око 50 ари, прибележио да су богатство природе животињским светом, реке пуне риба, погодна клима и релативна удаљеност од главних путева омогућили несметани живот неолитских популација скоро два миленијума.

Историчарка Јелена Вукчевић


ДЕЦА ПРАВЕ РЕПЛИКЕ

Као увертиру у предстојећа истраживања, у трстеничком музеју одвијају се посебне мултимедијалне радионице. Ученици петог разреда основне школе који из историје уче лекције о праисторији од глине израђују реплике посуда и фигурина, а стручњаци им предочавају живот и рад неолитских људи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације