Јадранка Јовановић: Нека свако о свом греху брине

СВИ говоре да су у истини, а њу сви видимо другачије - каже у празничном разговору за "Новости" наша примадона Јадранка Јовановић која је недавно овенчана и изузетном Вуковом наградом, али је, у земљи у којој се "све мери политиком", много више медијске помпе изазвало њено приступање листи СНС-а.

- Многи говоре како су свих "оних" година славили Ускрс тајно, али ја ништа не радим тајно, презирем лаж. У мојој породици се није славило, мајка се једва изборила поред оца да макар фарба јаја. Тако ћу ове године фарбати јаја, баш као што сам "саму себе" крстила у неким позним годинама, научила молитву... Немам религијско образовање, али осећам да имам у срцу неко рођењем дато веровање. Како се тачно зове, нисам сигурна, и са опрезом употребљавам реч Бог. До начина на који "практикујем" веру дошла сам сама, можда некад погрешан, али из срца. И немам страх од Бога, али имам љубав и осмех за људе, добронамерност, нисам мрзећа.

* У јеку су пробе за мајско извођење "Кармен", опере и улоге која вам је "обезбедила" завидну каријеру?

- Имала сам једанаест премијера у различитим продукцијама "Кармен", од Рио де Жaнеира, где ми је партнер био Пласидо Доминго, преко Токија, Рима и Милана са Хосеом Карерасом. Узбудљива је била и "Кармен" у Атини, у чувеном амфитеатру Иродион, где је певала и Марија Калас... И наравно, представа у Ријеци, у режији Јагоша Марковића, потпуно аутентична и смела, Кармен каква највише годи мом уметничком сензибилитету. Шта да кажем о оној у Абу Дабију, која остаје забележена као прва уживо изведена оперска представа у Уједињеним Арапским Емиратима. Тада сам достигла лични "сурови" рекорд - четири вечери сам заредом певала Кармен, пет, укључујући генералну пробу. Ноге су ми биле у таквим ранама да ми је мајка плакала по повратку у Београд.

* "Кармен" у ријечком ХНК памтите и по мотивационом говору управнице и драматурга Мани Готовац?

- Генерална проба је тада била фијаско, али после тог говора који ми је натерао сузе на очи, уследио је блесак на премијери. Жао ми је што од нас нико на такав начин не затражи да се дамо до последње капи зноја. Међутим, такав покретач не би био довољан Народном позоришту у Београду, које је много запуштено, пре свега морално. Још нам је Арчибалд Рајс тачно поручивао у чему је наш највећи проблем. Није важно ко води земљу, прави господари Србије и Срба, они мрачни који је воде у пропаст и деструкцију, увек су исти: острашћеност, нејединство и нерад. Мржња им је једина покретачка снага. У нашем позоришту има и даровитих и вредних, али морал је урушен. Када би постојала нека врста дисциплине и поштовања норми свима би било добро по заслузи, а не по лактању. Нећу никог да нападам јер многе разумем, не могу сви да се супротставе. Захваљујући свом дару и таленту стекла сам могућност да не зависим ни од једног политичара, управника, новинара, критичара. Себи сам обезбедила слободу и минимум сигурности, који ми даје снагу да одржим самосталност али и обавезу да заштитим онога који не сме да ризикује. Ја могу да истрпим ризике, ма колико били жестоки. И до сад сам их имала, а можда ћу их сад имати и више јер сам се као нестраначки кандидат нашла на листи СНС-а.

* Како је ваше име доспело на ту листу?

- Имала сам врло озбиљан разговор са самом собом и схватила да немам право да у удобној фотељи проведем остатак живота како ми срцу годи, јер сам много добила. И ако могу да нешто померим бар минимално, да дам неки савет, помогнем, макар тврдоглавошћу - за све то имам снаге. Овде сам школована, према мени је ова земља била мајка, не могу да не узвратим. Разлика између мене и других је у томе што ја ништа не тражим, само нудим. Нико са мном није трговао, нити сам особа са којом може да се тргује. Одлучила сам искључиво на основу личног контакта, а не програма партије. Било је и других премијера, ја сам Јадранка Јовановић свих ових година, можда сам и раније могла да помогнем неким саветом, али нису ме звали. Овај премијер ме је позвао. Није тражио од мене ни да уђем у партију. Чистоту свог уметничког живота практично сам поклонила неком - оправдано или неоправдано, видећемо.

НЕ ЗНА СВАКО ДА НАПРАВИ СКАНДАЛ * Кармен једино нисте извели у родном граду, на сцени Народног позоришта? - Прошло је доста времена, и надам се само да ће онај ко ово буде читао разумети моје иступање пред премијеру "Кармен", 2012. Тада сам направила озбиљан скандал на конференцији, знајући да морам у минут и по да кажем све овде речено, а што сам сад први пут у прилици да објасним. А не може свако ни то да уради, не зна свако да направи скандал. То је срамота за националну оперску кућу а не за мене, што после свих премијера широм света, нисам доживела једну и у својој. Али, "Кармен" се десила на најлепши начин, на отварању сезоне 2014, и сви су је звали премијером.

- Код нас се све мери политиком, а притом људи стално говоре "политика је прљава, ко уђе у њу упрљао се"... А ја питам све људе који брину да се неко не укаља, како из те прљавштине очекују нешто добро и чисто? То је парадокс и пропаганда да се зауставе часни и поштени, а остану само они дебелог образа. Неко свако о свом греху брине.

* Ваша ретка неостварена амбиција, остаје професорски ангажман на музичкој академији?

- Два пута сам конкурисала за место професора на ФМУ, најпре почетком двехиљадитих, у време ДОС-а, а други пут прошле године, у време управо тог СНС и тог истог Александра Вучића чији број телефона поседујем и у чијој сам кући била пре 15 година, на прослави, у тренутку када су сви од њега бежали. Непристојно је што ћу ово рећи сама о себи, али морам када неће нико други (осим мог дивног колеге Николе Мијаиловића, оствареног уметника са каријером): нелогично је да о пријему неког са таквим искуством, знањем, наступима у преко 120 театара света, одлучују они који су већ професори ФМУ, а који немају петину тог искуства. И одлучују да ме не приме и други пут. И тада сам имала број премијера, а то што нисам примљена говори да не желим, и никада нећу постати професор под тим условима. Мислила сам да би професорски позив представљао некакав логичан пут, али можда ме живот и судбина виде на неком другом месту, можда сам потребнија негде другде.

* "Одбијања" су, могло би се рећи, одредила вашу каријеру?

- После четири године покушаја да се запослим у Београдској опери, мислећи да је мој таленат локалног домета и на прагу одлуке да се посветим нечем другом, отишла сам у Италију, не по ангажман него да би ми тамо, у колевци опере, потврдили да нисам за то и ослободили ме сумње, нада и мука. Десио се парадокс. Не само да сам одмах добила уговор за миланску Скалу, већ су практично одмах уследили уговори за тршћански театар Верди, фестивал у Ђенови, наступе у Фиренци, Парми, позив у Лисабон, потом први ангажман у театру Мунисипал у Рију... Све то време повремено сам певала Розину у Београдској опери (кад су сви били болесни), Мерцедес у "Кармен" (кад није било других) и била срећна што у мом родном граду могу да отпевам две-три речи као једна од девет снаха... Да бих 1988, после свих великих улога и Скале, шести пут ишла на аудицију пред певачима који су поново гласали да не будем примљена. Тадашњи директор Опере искористио је своје лично право да ме ипак прими. Данас сам сигурна да од таквог тешког пута ништа лепше није могло да ми се деси у животу. Иначе, не бих била оваква каква сам.