Драган Хамовић: Ћирилицу изгонимо из Србије

Бранислав ЂОРЂЕВИЋ

30. 05. 2015. у 13:19

Драган Хамовић: Ћирилицу изгонимо из Србије

Драган Хамовић

Драган Хамовић, за “Новости”, о књизи песама “Тиска”, духовности и културној политици: Како оценити препуштање гашењу Летописа Матице српске, који носи отисак самосвојног трајања и улагања најбољих међу нама

ЦРЊАНСКИ је, и не само он, тврдио да се роман може писати на нематерњем, али поезија искључиво на језику на којем смо одрастали. Јер песма подразумева и оно изговорљиво и нешто преко тога. Предсвесно и свесно у загрљају. Чулност и танчину почетног додира са светом. Опипљивост речи - каже, за “Новости”, Драган Хамовић, поводом књиге песама и записа “Тиска”, у којој пише да истинска поезија може једино бити исписана на језику детињства.

Хамовић је, како каже, у овој књизи (издавач Народна библиотека “Стефан Првовенчани”) сакупио пребране и дорађене песме из збирки “Матична књига”, “Жежено и нежно” и “Змај у јајету”, али и двадесет нових песама у циклусу “Изба”, и неколико прозних записа.

- Циклус “Изба” сачињава поглавље једне књиге у даљем настајању. Мислим да се ова скупина ранијих, дорађених и нових песама, с новим лирским записима уз песме, може као целина сама оправдати. Премрежена је разним спојевима - каже Хамовић.

* Каква нит повезује све песме?

- “Тиска” је лирска аутомитографија. Отуда је отворена, недописана. Песме из “Избе”, опет, бацају више светла на општија кретања. Трагају за дубљим упориштима заједнице, савремене и повесне. Јер појединац није сам за себе и само за данас. У свакоме учествује минуло и долазеће мноштво. А то ваља освестити. Осетићемо се мање самим и - потребнијим.

* Колико савремена поезија доприноси чувању културе сећања и предања, обнови духовности?

- Поезија је поглавито умешена од сећања и од памћења културе, па је умни сажетак укупног протока ствари. Огледне се у својој прошлости, препозна, зачуди или запрепасти. Одвоји битно, оно што остаје.

* Да ли је данас могуће задржати поверење у говор, ићи, како кажете, том “линијом јачег отпора”?

- Најпре о поетици отпора. Само градиво што се отима обради и пружа отпор, у сваком делању и писању, обећава извеснију духовну добит. Данас страдамо од сувишка привидне лакоће, вредности губе на стварној тежини. Идемо на сигурно, са циљаним, једнократним ефектом. Истањивање и разарање језика одавно је позиција врло комфорна и некреативна. Смисао се не може растакати до у бескрај. Јесте слаба корист од наметаних, готових смисаоних оквира, али насушни смисао сведочимо лично избореним доказима. А пуноћа говорног облика, који делује и на друге, јак је доказ. Око тога се треба помучити, допрети до говора у који ћемо поверовати.

TЕНЗИЈА ЖИВОТА * Шта значи наслов књиге?
- По опису Речника Матице српске: “Мноштво чега живог, што се гура, тиска са свих страна, врева, стиска, навала...”
Са свих страна, пре свега изнутра, притиска и тишти. И сам стих, везани стих нарочито, без тиске не може. Тиска покреће. Без тензије нема лирског склопа. Као што нема ни живота.

* Како бринемо о култури?

- Како оценити, рецимо, комотно препуштање гашењу Летописа Матице српске, једне од ретких дуговечних установа, али и другог што носи отисак самосвојног трајања и улагања најбољих међу нама? Релативизације и одсуство дубине производе поразне учинке. Обеснажено је српско културно становиште, у статусу гериле у сопственој земљи, све мање својој. Овдашња културна политика не служи самоодржању и изградњи самопоштовања, нити развијању критичке самосвести. Док околне, новостворене етније и државе пабирче и преправљају своје родослове, посежући и за оним што им не припада, временитој српској држави и култури малтене је свеједно на чему кроз векове почива. Ћириличке табле, симболички траг једног народа, ритуално се разбијају на ободу Европске уније - али се ћирилица прећутно изгони из јавне употребе широм саме Србије. Моменат јавног и националног интереса исмејан је од врха до дна. Шта је све, без речи и узбуне, пометено, обустављено, искривљено. Знам и то, с друге стране, да честитих појединачних и збирних напора има и сада, подвига затурених од шире пажње и признања. У њима је залога даљег опстанка. Ипак, поред нашег удела у нашем пропадању, проверени непријатељи не морају одвише да запињу. А они се иначе тешко мењају, нити ико од њих захтева ревизију свести.

* Како се књижевност уклапа у важеће планетарне механизме за “успављивање маса” и лакше подношење стварности?

- Проза је, укупно узев, подложнија тржишној употреби. Ко још на поезију рачуна? А пуновредна песма је свеснија од нас самих, из своје основе увиђа и опомиње. Није од практичне памети и храбрија је него песник као грађанин. Управо јој памћење даје потисак и бодри је у наступу. Зато је носиоци моћи склањају устрану, системски заглушују, јер не доприноси духовном поравнању света и човечанском обезличењу. Поезија нас оличава и обавезује. Без песме је за малена царство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

д.

03.06.2015. 11:44

@SNS funkcioner - Beograd - Јоца Лингвиста је, очигледно аматерски лингвиста кад не зна да су Срби примили ћирилицу с примањем хришћанства и да је ћирилица писмо православних хришћана. Срби нису примили ћирилицу преко Русије. Срби су само ћирилички народ као и Руси, Бугари и други. Ћирилица у одређеном саставу још од 11. века јесте српско писмо. Српска ћирилица је свака ћирилица која има одређени састав ћирилице којим се пише српски језик.

Д. З.

03.06.2015. 11:52

@SNS funkcioner - Beograd - Латиничко писмо је Србима увек стизало само под насиљем у процесу жељеног и планираног од непријатеља латиничења Срба. За ту истину имамо на хиљаде експлицитних доказа кроз историју, па и у честим законским забрањивањима ћирилице Србима и наметања хрватског латиничког састава уместо српске ћирилице у најскорије време и чекићањем ћирилице. То истину нема чиме нико да побије никада. Ако Срби пређу на латиницу, то ће бити такав лом, сличан ономе када је прихваћена Вукова реформа,

Joca Lingvista

30.05.2015. 15:24

Gospodine Hamovicu mozda ste zaboravili da je "cirilica" dosla iz Rusje, pa zato i nije bas srpska azbuka. Mozda su Rusi zazeleli da naplate rentu na svoju azuku? Ali je sigurno da je latinicna azbuka mnogo bliza Srbima od "cirilice". Tako kazu knjige 'Indzele". Mozda to I nije bas po volhji popova ruske crkve u Srbiji, ali se Pravda mora zadovoljiti.