Мајстори кичице отворили душу

КЊИГА "33 х Како постати сликар" Бранислава Ковача, у издању "Добре књиге", на популаран и привлачан начин представља наше ликовне уметнике и даје одговор на питање постављено у наслову дела. О својим почецима, лутањима, дилемама говоре мајстори кичице, од којих неки, нажалост, нису дочекали појаву ове књиге.

То су: Момчило Мома Антоновић, Александар Цветковић, Владимир Дуњић, Божидар Дамјановски, Василије Доловачки, Жељко Ђуровић, Тијана Фишић, Драган Илић - Ди Вого, Љубодраг Јанковић - Јале, Миодраг Јанковић, Зоран Јовановић-Добротин, Момо Капор, Велизар Крстић, Ратко Лалић, Александар Луковић - Лукијан, Даница Масниковић, Милан Милетић, Владан Мицић - Мицке, Стојан Миланов, Драган Мартиновић - Мартин, Горан Митровић, Јанош Месарош, Кемал Рамујкић, Јован Ракиџић, Слободанка Ракић Шефер, Милан Сташевић, Милић од Мачве, Ненад Станковић, Раде Станковић, Томислав Сухецки, Дамир Савић, Радислав Раша Тркуља, Милка Вујовић и Станко Зечевић. У галерији "Хексалаб" траје групна изложба радова ових врсних уметника.

- Доста текстова у овој књизи чита се као кратке приче, анегдоте, које упркос жанровском ограничењу додирују увек и део суштине предмета на који се односи - каже историчар уметности Срето Бошњак. - Понеки одговори су у ствари својеврсни аутопортрети, истина неконвенционални, унутрашње личности сликара. Посебну предност даје чињеница да су сами уметници одговорили на постављено питање, иза кога би одмах требало очекивати једно значајније питање: како опстати као сликар? Избор репродукција, извршене сагласност аутора, даје овој књизи карактер својеврсне интимне галерије, приручне сликотеке, која зрачи трајним поетским изазовима, откривајући увек изнова узбудљиво лице слике.

Напомињући да се избор аутора темељи на делу оних уметника чије стваралаштво краси добро, каткад и беспрекорно познавање вештине цртања и сликања, Никола Кусовац каже:

- Резултат таквог приступа неминовно је водио до сликара чије се дело, пре свега, темељи на модерно тумаченој традицији и традиционалним вредностима, свеједно да ли реалистичким и магичнореалистичким, надреалистичким и метафизичким, симболистичким или умерено експресионистичким, али никада и нипошто авангардним и што је много горе квазиавангардним. Произвођачима магле јасно се супротставио избором уметника чије се дело темељи на лако проверљивим и прихватљивим ликовним вредностима.

Оно у чему су се сви сликари сложили, додаје аутор, јесте да завршетак студија не означава тренутак када се постаје сликар. Треба још много тога, жеља, посвећеност, нерв, дрхтај, истрајност. А сви путеви славе, успеха, стварања имена и презимена увек су аутентични и мукотрпни, чудни и индивидуални.