Империјализму и даље смета пуцањ Гаврила Принципа

ПРЕ Првог светског рата људи су веровали у бога који се зове Прогрес. Веровали су да све ствари постају боље и да ће нас проналазачи повести у неку врсту земаљског раја. Мислили су да закони постају праведнији а владари бољи, музика слађа, људи мудрији и срећнији, срца појединаца праведнија и нежнија. Једном речју човечанство је убедило себе да је технолошки прогрес - способност људи да направе метро или авион или панамски канал - исто што и морална еволуција. Онда је дошао Први светски рат - каже за „Новости“ писац Владимир Пиштало, поводом стогодишњице догађаја за који тврди да је најважнији у новијој историји човечанства.

Као допринос обележавању једног века од сарајевског пуцња и почетка Великог рата, Пиштало је написао и причу „Принцип и процес“, у којој је упоредио два главна актера видовданског атентата. Годинама је, каже, мислио о Принципу и Фердинанду, посетио је и ћелију у Терезину и дворац Конопиште...

* Шта је све дошло са Великим ратом?

- Дошли су месеци и године у рововима. Дошли су тенкови, митраљези, џиновски топови. Европљани су тровали једни друге као пацове. Неки бојни гасови су чинили да кожа прокључа, други су давили војнике а трећи их чинили лудим. На ничијој земљи између ровова су недељама трунула тела погинулих. Фронт је на неколико километара удаљености воњао на смрт. Тај воњ војници су удисали свакодневно, жвакали га и гутали приликом сваког оброка. На крају рата победничка армија је у Паризу пролазила кроз Тријумфалну капију два сата. Само француски мртви би пролазили двадесет три сата. Рат је представљао једно од највећих разочарања - у себе, у прогрес - у историји цивилизације.

* Осећамо ли још последице тог ратног обрачуна, да ли смо се од њега повратили?

- Чувена је изјава британског министра спољних послова сер Едварда Греја: „Светла се гасе свуд у Европи. Неће се поново упалити за наших живота“. Можда смо се повратили од тог рата, али се нисмо повратили од онога што је почело њиме и што је, по речима Томаса Мана, „од тада једва престало почињати.“ Мислим пре свега на преображење потенцијала индустријског напретка у потенцијале индустријске смрти.

* Какве утиске сте понели из Фердинандовог дворца и Принциповог злогласног казамата?

- Конопиште је шума рогова. Већина зидова замка је покривена Фердинандовим трофејима. Он је за живота побио хиљаде јелена и четврт милиона птица. Киша је падала кад сам био тамо. Уметнички укус надвојводе и надвојвоткиње био је веома конзервативан. Све сам академизам. Као да се импресионизам никад није десио. Ништа од сецесије. Помислио сам оно што је један Чеховљев пријатељ помислио за Николаја Другог и Александру: „То су паланчани!“ У Терезину на мене је дубок утисак оставила Принципова ћелија, нарочито ланац којим су га ноћу окивали за зид.

* Видите ли симболику у томе да је Терезин у Другом рату постао концентрациони логор, а Конопиште центар Гестапоа?

- Симболика је очигледна. Терезин није био обичан него „узоран“ концентрациони логор, који се показивао Црвеном крсту. Тамо је страдала, између осталих, Фројдова сестра. Постоје цртежи деце Терезина. Нисам могао ништа да једем после посете том месту.

* Шта је представљао Фердинанд?

- Систем који је Франц Фердинанд представљао био је чудна мешавина уставне владавине и владавине по милости божјој. Верујем да је Франц Фердинанд био вештији политичар него што се обично мисли. Прво се окружио политичким јастребовима, а затим их суздржавао. Лично није подржавао анексију Босне. Залагао се за добре односе са Русијом. Његова нарав није била најсрећнија. Могуће да је наследио темперамент од свог сицилијанског прадеде кога су звали Ла Бомба, јер је бомбардовао Напуљ 1848. године. Добијао је нападе беса у јавности. Жалио се да је монархија потпуно у рукама Јевреја, слободних масона и социјалиста. Сматрао је да Американци немају ни срца ни шарма. Мрзео је Италијане. Србе је сматрао лоповима и убицама. Није веровао да постоји таква ствар као што је пристојан Мађар. „Погледајте њихове животињске игре“, писао је императору Вилхелму, „То ћу прво забранити“. Он је мислио да може да заустави националне покрете и одузме Мађарима аутономију коју су добили после 1867. и ствари ће се некако вратити на аутократију. Рођен је као природни аутократа у време кад је време аутократа пролазило. Можда је проблем Франца Фердинанда био то што је имао превише енергије да брани тај одлазећи систем.

* А Принцип?

- Гаврило Принцип је био борац против империјализма и феудализма. Ако је тачно да је Аустроугарска царским решењем од 17. фебруара 1910. године донела Земаљски устав за БиХ, према којем је један глас аге вредео колико сто педесет сељачких гласова - то довољно објашњава његове мотиве. Гаврило Принцип је човек кога је Хитлер назвао фанатиком. У томе је иронија његовог положаја.

* Теже од заточеништва и смрти Принципу је падало то што не сме да чита. Може ли књижевност и у данашњем свету да надахњује, узбуђује и мења живот?

- Послушајмо речи једног од највећих револуционарних писаца црне Америке Ричарда Рајта:

„Људи могу скапати од недостатка самореализације као и од недостатка хлеба... Кад год ме окружење није прихватало и хранило, окретао сам се књигама“.

Ако живите у ситуацији која вам не да да живите, однекуд мора да дође и надахне вас дух промене. Идеје снажније мотивишу људе него слике. Ако ништа не читате одакле ће уопште доћи идеја о другачијем животу? Некад ми читава савремена култура на имиџу, сликама, нечитању изгледа као део конзервативне парадигме. Ако не из књига, одакле ће доћи промена? Из видео игара?

* У својој причи поистовећујете Принципа са ликом из Кафкиних књига?

- Кафкин човек открива да је роб упркос вишку правне логике у друштву у коме живи. Претпоставимо да је Гаврило Принцип, уместо да пуца, пожелео да клекне пред Франца Фердинанда и да му уручи жалбу о положају свога оца и других босанских кметова. Он се, наравно, не би могао обратити лично надвојводи него најнижем од његових службеника. Принцип би се у свом покушају да уђе у закон обрео у Кафкиној причи „Пред Законом“, која је касније ушла у „Процес“:

„Пред законом стоји вратар. Ка овом вратару долази човек са села и моли да га уведе у закон. Али вратар му рече да га сада не може пустити унутра... Ако те толико привлачи, а ти покушај да уђеш и поред моје забране. Али упамти: ја сам моћан, а ја сам само најнижи вратар. Но крај свих дворана редом стоје вратари, све моћнији од другога. Чак ни ја не могу да поднесем изглед трећега.“

Својим чувеним пуцњем Гаврило Принцип је направио пречицу у овом вечитом чекању и изборио за себе једну врсту аудијенције.

* Зашто мислите да Принцип, као један антиколонијални херој, данас не може да буде популаран?

- Ако легитимишете тај давни пуцањ у Сарајеву легитимисали бисте данас сличне пуцњеве у Авганистану, Пакистану, Ираку. И тамо долазе генерали да врше смотре трупа.

* Закључујете и да нам данас европски империјализам изгледа као сексуална фантазија пројектована на остатак света?

- То је фантазија о усрећењу другога против његове воље, на штету његовог поноса. То се зове силовање.