ПОЗНАТО је да се понеко, улазећи у салу-библиотеку Српске књижевне задруге, прекрсти као да улази у храм, јер из њених књига зрачи прошлост, гледају преци и потомци једни друге у очи.

Овим речима Драган Лакићевић, садашњи главни уредник СКЗ, за "Новости" отвара причу о 120 година наше најстарије издавачке установе и једне од малобројних културних институција српског народа основаних у 19. веку, које су успеле да се одрже до данас.

Све што се догађало с књигом од 1804. до ослобођења Србије, било је, по Лакићевићевим речима, појединачна иницијатива, па и књижевне институције као што су били Вук и Нјегош, Змај.


ТЕМЕЛЈИ ПОСТАВЛЈЕНИ У БЕОГРАДУ СРПСКА књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године (односно 16. априла по старом календару), у Београду, у згради тадашње Српске краљевске академије, у Бранковој улици број 15. Нјени оснивачи били су: Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Лјубомир Стојановић, Лјубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Лјубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут и други тадашњи српски значајни писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар и филолог Стојан Новаковић, за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је нацртао и познати знак СКЗ, за тајника (секретара) Лјубомир Ковачевић, за књижничара Андра Гавриловић и за благајника Урош Благојевић.

- Неки од најбољих: Даничић, Лјубомир Стојановић, Змај, Стојан Новаковић - схватили су да се ваља удружити на плану књиге, науке, просвете. И удружили су се 1892. године на пројекту званом Српска књижевна задруга: да буде друштво које ће се систематски бавити књижевношћу и науком - припремати, приређивати, тумачити, слати у народ и од народа расутог у више ондашњих држава начинити "задругу", налик традиционалној породичној задрузи. У Задругу је могао ући свако ко годишње издвоји члански улог за који - по повлашћеној цени - добија седам књига у плавим корицама, на ћирилици. Тако је настала едиција "Коло", својеврсна антологија српске и светске, старије и новије књижевности - каже главни уредник СКЗ.

Прва Скупштина Српске књижевне задруге одржана је 22. маја (односно 9. маја по старом календару) 1893. године. На њој је Стојан Новаковић изговорио познате речи да су оснивачи СКЗ "остављали на страну све што би нас могло делити", да би, с друге стране, "јаче потражили оно што нас може зближити и саставити", што је остао један од основних принципа у раду ове установе.

Сада "Коло" садржи 704 књиге, број 700 има монографија о оснивачу и првом председнику Новаковићу, државнику и филологу, који је дружини коју су основали дао атрибуте "српска" и "књижевна". То је подразумевало припадање свим Србима, где год да они живе, али и "у књигама" као средство за образовање, васпитање, неговање идентитета и јединства.

- Било је то пре 120 година. Промениле су се многе државе, епохе, прохујали ратови, а магија плавих књига још траје: класик је само онај коме књига уђе у "Коло". Иста књига штампана у "Колу" као да вреди више од штампане у некој другој едицији. У "Колу" су се огледали и потврдили највећи: од приређених на савремени језик пренесених средњовековних писаца, од народне књижевности и великана прошлости, Држић, Вук, Бранко, Нјегош, Змај, Сарајлија - до савременика СКЗ: Дучић, Шантић, Ракић, Матавуљ, Кочић, Андрић, Црњански, Ћопић, Десанка - до великих научника, историчара, лингвиста, археолога, математичара - каже наш саговорник.

За 120 година, кроз Задругу - њене књиге, управе, одборе и одсеке - прошли су најугледнији ствараоци својих времена. У Задрузи су се потпуно утврдили као писци и Матавуљ и Кочић, и Андрић и Ћопић, и Десанка и Меша, и Раичковић и Попа. У Задругиним корицама нашло се места за науку Јована Жујовића, Јосифа Панчића, Михаила Петровића Аласа, Павла Ивића, Веселина Чајкановића, Милутина Борисављевића, Срејовића, Цвијића, Димитрија Богдановића...

На челу Задруге и у њеном управном одбору били су најзначајнији српски писци и научници, од Павла Поповића, Јована Скерлића, Милована Глишића, Симе Матавуља, Исидоре Секулић, Јаше Продановића, Тихомира Ђорђевића, Иве Андрића, Вељка Петровића, Милоша Н. Ђурића до Радована Самарджића, Војислава Ђурића, Добрице Ћосића, Ристе Тошовића, Милана Ђоковића, Бранка В. Радичевића, Десанке Максимовић, Меше Селимовића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Слободана Селенића, Васка Попе...

У време Првог светског рата и једно време после њега (1914-1920) Српска књижевна задруга није објављивала књиге. Међутим, у току Другог светског рата такозвана Комесарска управа штампала је два "Кола", са дванаест књига, које су после Другог светског рата избрисане из Задругине библиографије, али су на на Скупштини СКЗ одржаној 28. априла 2004. оне враћене у библиографију. После Другог светског рата "Коло" је почело редовније да излази тек од 1958. године.

- Задругу је пратило све што и Србију и српски народ - закључује Лакићевић.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

СВЕЧАНА академија којом се обележава 120 година оснивања и трајања Српске књижевне задруге, одржаће се на празник Светог Јована Златоустог, у недељу увече на Великој сцени Народног позоришта, с почетком у 20 сати.

Поздравну реч упутиће проф. др Мило Ломпар, новоизабрани секретар СКЗ, а окупљенима ће се обратити патријарх Иринеј, покровитељ прославе, и Братислав Петковић, министар културе. У оквиру књижевно-уметничког програма биће премијерно изведена Свечана песма Српске књижевне задруге, коју је компоновао Светислав Божић, а наступиће Академски хор "Иво Лола Рибар", оперски солисти: Лјубица Вранеш и Ивана Петровић; песници: Матија Бећковић, Добрица Ерић, Рајко Петров Ного и Милосав Тешић; глумци: Лјиљана Благојевић, Биљана Ђуровић, Срба Милин, Синиша Убовић, Хаджи-Ненад Маричић, Иван Босиљчић, Павле Јеринић и Бојан Кривокапић.