Хана Селимовић: Свака награда степеник

СЕНА Зољ је друго „ја“ младе глумице Хане Селимовић, а то потврђују осам награда које је до сада освојила за надахнуто тумачење трпељиве, несрећне жене у „Оцу на службеном путу“ Абдулаха Сидрана, у режији Оливера Фрљића (Атеље 212).

На управо завршеном Позорју, за исту улогу, троструко је награђена: Стеријином наградом за најбоље глумачко остварење по оцени фестивалског жирија, признањем за глумачку бравуру Компаније „Новости“ и специјалном наградом листа „Дневник“. Хана има 24 године и више награда него улога. Позоришна публика у Београду имала је већ прилику да атрактивну глумицу раскошног талента види у представама „Нова страдија“, „Фигарова женидба и развод“, „Кабул, код куће“... Играла је и у филму „Бели, бели свет“ Олега Новковића и за улогу награђена је у Француској.

- Не желим да будем колекционар статуа, настојаћу да будем глумица са континуитетом - каже глумица за „Новости“. - Награде доживљавам као потврду тога да сам на добром путу и радујем им се, али не желим да ми оне буду поштапалица којој ћу се стално враћати, него степеник за наставак глумачког пута.

* Који је био ваш начин да у креирању улоге којој је филмски печат већ дала Мирјана Карановић не подлегнете, ипак, том утицају?

- Вера у сопствене истине. Јако волим ту Мирину улогу,као и многе друге, али погрешно би било угледати се на било шта што нема везе са мном. Ризиковала сам упуштајући се у ово, али у томе је и била суштина рада на овој представи. Одлучили смо да је скепса непожељан чинилац и нисмо је неговали у оквиру екипе. Веровали смо - свако себи и једни другима. На том поверењу је никла енергија која је заслужна за све успехе ове представе.

* Ненадмашни маг импровизације Зоран Радмиловић умро је три године пре вашег рођења, а данас сте лауреат награде Компаније „Новости“ за глумачку бравуру са његовим именом. Какав је то осећај за младог глумца?

- Импонује ми то признање. То је награда коју је добила читава плејада озбиљних глумаца. Радује ме што сам уврштена у тај низ.

* Да ли чињеница да сте дипломирали глуму на приватном факултету, а редитељи вас изузетно траже, значи да је крајње време да престанемо да робујемо предрасудама?

- Верујем да је та предрасуда срушена и пре мог случаја. Мислим да је мит о томе да даровити људи долазе само из једне институције крајње наиван и депласиран те се тиме више не бих бавила. То остављам онима који чврсто и ускогрудо робују некој идеологији која не припада мом начину размишљања.

* Још имате статус слободног глумца, хоћете ли још дуго моћи да истрајете на том путу?

- Нажалост, за наше младе глумце то је пут којим се чешће иде. Не преостаје ми ништа друго него да чекам повољан ангажман у некој позоришној кући.

* Засад сте више на „даскама“, али не запостављате ни филм. Какви су даљи планови?

- У јулу почињем снимање играног филма „Непослушни“, у резији Мине Ђукић и продукцији филмске куће „Кисело дете“. Радујем се том подухвату који се разликује по свему од онога што је данас извесност у оквиру моје бранше. Ово ће бити заједнички напор неких младих људи, у које интимно, веома верујем.