Зла коб хе­ро­и­на

ПРИ­ЧА "Адам и Пол" о два нар­ко­ма­на у Да­бли­ну, у по­тра­зи за нео­п­ход­ном до­зом хе­ро­и­на, осво­ји­ла је "Брон­за­ни то­рањ" на Па­ли­ћу. Ир­ски ре­жи­сер Ле­ни Абра­хам­сон, ко­ји је свој филм пред­ста­вио и на Фе­сти­ва­ли­ма у Бер­ли­ну и Со­фи­ји, ка­же да је уз­бу­ђен због на­гра­де, јер је у кон­ку­рен­ци­ји би­ло до­ста до­брих фил­мо­ва, од ко­јих је, при­зна­је сти­гао да ви­ди са­мо ла­у­ре­а­та "Смрт го­спо­ди­на Ла­за­ре­скуа".
На­гра­да му зна­чи и због то­га, што је Па­лић са­да Фе­сти­вал европ­ског фил­ма, ко­ји нај­ви­ше це­ни, јер је за ње­га у ки­не­ма­то­гра­фи­ја­ма Ста­рог кон­ти­нен­та, нај­ви­дљи­ви­ји аутор­ски пе­чат.
Од Вас се ве­ро­ват­но оче­ки­ва­ло да пр­во сни­ми­те филм о ИРИ и да се освр­не­те на по­ли­тич­ку си­ту­а­ци­ју у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству?
- Упра­во сам хтео да по­бег­нем од тог кли­шеа, јер је то­ли­ко фил­мо­ва сни­мље­но и још се сни­ма на ту те­му. Не ка­жем да те те­ме не­ма­ју ве­ли­ки зна­чај за наш жи­вот, али да има пу­но то­га о че­му ми још тре­ба да раз­ми­шља­мо и при­ка­зу­је­мо све­ту, на­ро­чи­то кад је реч о фил­му.
Иза­бра­ли сте да го­во­ри­те о нар­ко­ма­ни­ји у Ир­ској. Да ли је број за­ви­сни­ка код вас у екс­пан­зи­ји по­след­њих го­ди­на?
- Те­шко је од­ре­ди­ти ко­ји је то кри­ти­чан број. У сва­ком слу­ча­ју си­гу­ран сам да је то кри­ти­чан број. У сва­ком слу­чау си­гу­ран сам да је то је­дан од на­ших го­ру­ћих про­бле­ма, а као што зна­мо ста­ти­сти­ка је увек мно­го бла­жа, не­го ре­ал­ност. Глу­мац ко­ји игра јед­ну од глав­них уло­га у фил­му, на­пи­сао је сце­на­рио и од­лу­чио сам да сни­мим филм, јер ми је то из­гле­да­ло као ве­ли­ки иза­зов.
Осим иза­зо­ва ве­ро­ват­но сте осе­ти­ли и страх, ка­ко ће­те на филм­ску тра­ку пре­ба­ци­ти маг­но­ве­ње у ко­ме жи­ве нар­ко­ма­ни, а да то с дру­ге стра­не бу­де гле­дљи­во за пу­бли­ку?
- Сви зна­мо ко­ли­ко су те при­че стра­шне. Ни­ком ни­је ла­ко да у сво­јој око­ли­ни, а ка­мо­ли у по­ро­ди­ци гле­да не­ког, ко чим се про­бу­ди не раз­ми­шља ни о хра­ни, ни о љу­ба­ви, ни о жи­во­ту. Је­ди­ни му је циљ да до­ђе до хе­ро­и­на, ка­ко би уто­нуо у вар­љи­во бла­жен­ство. Ка­ко вре­ме од­ми­че, нар­ко­ма­ни ме­ња­ју ка­рак­тер, фи­зи­о­но­ми­ју, љу­ди их из­бе­га­ва­ју. То ни­је при­влач­но ни у жи­во­ту, ни на фил­му. Ни­сам же­лео да мој филм бу­де мра­чан и де­пре­си­ван, ма­да је те­ма та­ква. Да не бу­дем скро­ман, ре­као бих да ми је ус­пе­ло да та­ко те­шку те­му ис­при­чам на на­чин да пу­бли­ка мо­же да је гле­да без на­по­ра, а да опет ство­ри што бли­жу сли­ку о то­ме, ка­ко жи­ве за­ви­сни од хе­ро­и­на. Не­ке сце­не ду­же тра­ју, јер је пер­цеп­ци­ја за­ви­сни­ка од хе­ро­и­на дру­га­чи­ја. Они су успо­ре­ни, јед­но­став­но дру­га­чи­је гле­да­ју на се­бе и око­ли­ну.
Да ли је филм у Ир­ској гле­да­ла и мла­ђа пу­бли­ка, као не­ку вр­сту упо­зо­ре­ња?
- У Ир­ској је за­и­ста филм ви­де­ло до­ста мла­дих љу­ди, и то нај­ви­ше ти­неј­дже­ра од 12 до 16 го­ди­на. При­ка­зи­ван је у не­ким шко­ла­ма. Ко­ли­ко сам мо­гао да про­це­ним, схва­ти­ли су по­ен­ту фил­ма, да је ма­ли ко­рак од пр­вог узи­ма­ња хе­ро­и­на до за­ви­сни­ка, ко­ји ви­ше не мо­же да кон­тро­ли­ше свој жи­вот. За­то не тре­ба не­ке ства­ри улеп­ша­ва­ти, већ их при­ка­за­ти стра­шним, ко­ли­ко за­и­ста је­су. Та­ко се љу­ди, пре све­га мла­ди су­о­ча­ва­ју са про­бле­ми­ма, ко­је мо­гу да из­бег­ну у свом жи­во­ту.
По­сле овог фил­ма пла­ни­ра­те да се ба­ви­те ру­ским кла­си­ци­ма, да ли то има ве­зе и са Ва­шим по­ре­клом?
Ја сам дру­га ге­не­ра­ци­ја, ко­ја је ро­ђе­на у Ир­ској, али су мо­ји по­ре­клом По­ља­ци и Ру­си. Од ге­на се си­гур­но не мо­же по­бе­ћи. Реч је о адап­та­ци­ји ро­ма­на "Пр­ва љу­бав" Ива­на Сер­ге­је­ви­ча Тур­ге­ње­ва. Ра­ду­јем се то­ме, али исто­вре­ме­но при­пре­мам још два фил­ма. У јед­ном је глав­ни ју­нак ТВ ре­жи­сер, а у дру­гом је­дан оби­чан ир­ски се­љак, ко­ји има нео­бич­не про­бле­ме.

По­бед­ник - "Го­спо­дин Ла­за­ре­ску"
ФИЛМ "Смрт го­спо­ди­на Ла­за­ре­скуа" ру­мун­ског ре­жи­се­ра Кри­стиа Пу­и­уа на­гра­ђен је "Злат­ним тор­њем" на за­вр­ше­ном 12. Фе­сти­ва­лу европ­ског фил­ма на Па­ли­ћу. "Сре­бр­ни то­рањ" при­пао је нор­ве­шком оства­ре­њу "Уно" Ак­се­ла Хе­ниа, а брон­за­ну ста­туу при­мио је на Лет­њој по­зор­ни­ци, мла­ди ир­ски ре­жи­сер Ле­ни Абра­хам­сон за филм "Адам и Пол". Спе­ци­јал­на на­гра­да за ори­ги­нал­ни при­ступ у глу­мач­кој по­де­ли, при­па­ла је Бјор­ну Рун­геу из Швед­ске за филм "Пре­дах".
"На­гра­ду за то­ле­ра­ци­ју" до­био је ма­ђар­ски филм "Ди­лер" Бе­не­дик­та Фли­ге­а­у­фа, а "Спе­ци­јал­на на­гра­да ме­ђу­на­род­ног жи­ри­ја" при­па­ла је сло­ве­нач­ком фил­му "Пред­гра­ђе" Вин­ка Мо­е­дер­ндор­фе­ра. На­гра­ду пу­бли­ке у про­гра­му "Па­ра­ле­ле и су­да­ри" осво­јио је бу­гар­ски филм "Укра­де­не оци" Ра­до­сла­ва Спа­со­ва.
Жи­ри, ко­јим је пред­се­да­ва­ла Ма­ри­он До­ринг, а чи­ји су чла­но­ви би­ли Ла­би­на Ми­тев­ска, Ми­ро­слав Ле­кић, Кор­не­ли­је Ко­вач и Пе­тер Ме­са­рос, обра­зло­жи­ли су на­гра­де. По њи­хо­вом су­ду "Смрт го­спо­ди­на Ла­за­ре­скуа" из­два­ја се "по чи­сто­ти из­ра­за и от­кро­ве­њу у ки­не­ма­то­граф­ском при­сту­пу". Филм је био и у про­гра­му "Па­ра­ле­ле и су­да­ри", а на по­след­њем Кан­ском фе­сти­ва­лу, где је при­ка­зан у се­лек­ци­ји "Из­ве­стан по­глед", та­ко­ђе, је осво­јио при­зна­ње. Ре­ак­ци­ја фе­сти­вал­ске пу­бли­ке, као и но­ви­на­ра на Па­ли­ћу, око ру­мун­ског ла­у­ре­а­та, би­ла је по­де­ље­на. При­ли­чан број гле­да­ла­ца на про­јек­ци­ји у Су­бо­ти­ци, а за­тим и на Лет­њој по­зор­ни­ци ни­је имао стр­пље­ња да до­че­ка 153. ми­нут фил­ма "Смрт го­спо­ди­на Ла­за­ре­скуа".