Сумњиво лице из Шилерове
17. 10. 2004. у 18:56
Глумачка екипа, предвођена Иваном Бекјаревим, у режији Стефана Саблића, модерним читањем Нушића приредила слатки шок крушевачкој публици. И радња и ликови класичног комада пребачени у наше време.
Политика је и данас струка на којој се највише зарађује, држава за многе „крава музара“, неке битанге се шетају са визиткартама, „лове“ се унапређења, потомци Спасоја глобаджије не посустају, многи „капетани“ умислили да од њих зависи опстанак државе, а прастаро правило никако не застарева - ако имаш срце - немаш гаће! Прошлост и садашњост руку под руку, али, у посве новом, владајућем амбијенту: ујдурма око сумњивог лица се преселила крај луксузног базена, а од смерне Милице и углађеног апотекарског помоћника Ђоке - ни трага! Она у бебидолу, шмрче „бели прах“, ђуска уз заглушујући ритам и не зарезује мајку Анђу. Он, набилдовани јуноша, са две „пуце“ испод пазуха и обавезном тетоважом. Нушићевом списку друштвених порока, како рече редитељ Саблић, придодати су нови, још мучнији и убитачнији. У старту благо шокирана алузијама на „Сабљу“ и Шилерову, публика је актере представе наградила дуготрајним аплаузом. Заслуженим. Иван Бекјарев, који овом премијерном представом Крушевачког позоришта обележава 40 година рада, нештедимице је капетану Јеротију подарио своју глумачку магију и чар ненаметљиве комике. Ни глумци домаћег ансамбла нису заостајали. Милија Вуковић се увикао „под кожу“ чиновнику Жики, који пречесто „одлази у срез“, Бојан Вељовић је „у длаку“ преподобљени Вића, бравуре Драгана Маринковића, као млађег практиканта, измамиле су буру смеха у сали, Небојша Вранић се својски „одужио“ газда-Миладину, а Бојан Тончић до перфекције „укапирао“ Алексу шпијуна.
Вредна је помена и рола атрактивне Ане Сакић, још једне „звезде“ у глумачкој галаксији славних Чарапана, у улози Марице опаснице. Биљана Јоцић-Савић се лакоћом искусне глумице посветила лику капетанице Анђе, а честитке су заслужили и Никола Пантовић и Душан Јовановић, као Милисав, односно газда Спаса.