Панчевачки мост који данас познајемо, понајвише по оптерећености и гужвама, постао је необично важан када је требало повезати наш град и прву значајну варош у Банату. Било је то тридесетих година, када је штампа бурно најављивала значајне искораке који су уследили после одлуке да два града буду спојена железницом.

Тадашња штампа (лист "Време" из 1933. године) прво наговештава да је рад на прузи Београд - Панчево изузетно компликован. Пре отварања ове саобраћајнице, анализе су биле бурне и темељне.

- Највећи интерес има изградња пруге Београд - Панчево. Она је одлагана у више махова и поред свих настојања саобраћајних чинилаца да до тога не дође - пише лист "Време". - Мостови преко Дунава и Тамиша, услед репарационих обустава нису могли благовремено да се заврше. Посао око њихове изградње тек је недавно готов. Тако се најзад могло приступити изградњи ове најважније саобраћајне везе између престонице и банатске житнице.

У то време (1933. године), новинари најављују отварање за наредну сезону.

- Према пројекту, пруга Београд - Панчево треба да проради за нешто мање од године дана. Тако се очекује да ће локомотива првог путничког воза преко Дунавског моста писнути месеца септембра 1934. године.

(Ето шармантног новнског термина из тридесетих година. Прва локомотива "ће писнути", што је сасвим природно, јер су возове вукле локомотиве "парњаче" које је пратио очекивани, препознатљиви писак.).


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Бравуре мотоциклиста по бањичким гудурама

У то време Краљевина Југославија гради седам железничких деоница. Извештај у новинама јасно тумачи важност ових саобраћајница.

- Изградња више краћих железничких пруга, које имају првокласни привредни значај и служе спајању читавих области или појединих важнијих саобраћајних линија, по важности не заостаје иза остваривања великих комуникационих планова. Постепено, тако се иде поуздано ка дограђивању и употпуњавању наше државне железничке мреже. За успех на овоме систематском плану везан је дуг и стручан рад дугогодишњег министра саобраћаја господина Лазе Радивојевића.

"Упркос тешкоћа, које произилазе из општих привредних и финансијских прилика, последњих неколико година, радови на подизању гвоздених путева у нашој земљи обележени су пуним прогресом."


БЕОГРАД - РЕСНИК

У истом извештају из 1933. године, аутори подсећају да је у изградњи пруга Београд - Ресник од два колосека, у дужини од 14 километара.

Остале важне пруге у изградњи биле су Пожаревац - Кучево, Велес - Прилеп, Приштина - Пећ, Шабац - Кленак, Куршумлија - Приштина и Бихаћ - Книн.


СТАРИ "ПАНЧЕВАЦ"

На месту данашњег Панчевачког моста првобитно је постојао другачији мост преко Дунава и прецизно име било му је Мост краља Петра. Та, првобитна грађевина није издржала ударе Другог светског рата. Прво га је срушила наша војска, током Априлског рата 1941. године, да би га, иако обновљеног, потом срушили Немци приликом повлачења крајем рата.

Данашњи мост је послератна грађевина, која је носила име Црвене армије, али после сукоба са Коминтерном тај назив је стара Југославија брзо повукла, па је наш "Панчевац" остао са данашњим именом.