Стари кадрови, снимљени пре осам или више деценија, враћају нас у прошлост града која нам изгледа препознатљиво. Али, тако је само на први поглед. На фотографији сачињеној између два рата у Београду, само Народно позориште остало је са непромењеном улогом.

Истина, левом страном фотографије доминира здање у којем се налази Народни музеј. Међутим, у време оснивања ово је била Управа фондова и то јој је била прва намена. Још интересантнији је разлог због чега је ова државна институција основана. Наиме, сељаци су били под тешком пресијом ондашњих зеленаша који су им давали новац на зајам под врло тешком каматом. Интерес који су ови опаки људи узимали од ратара кретао се од осам до 12 одсто, а нова Управа фондова помагала је сељацима уз камату од шест одсто, али тако што им је давала и знатно повољније услове отплате дуга.

Низ Француску улицу је некада био Шанац, дубок опкоп око града који полако нестаје у доба Кнеза Милоша, када овај почиње да насељава народ и "изван Шанца". До тада је овде била граница ондашњег, омаленог Београда.

У време настанка ове фотографије видљиви су градски таксисти, нанизани уз бочну фасаду Позоришта, па низ Француску улицу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Стара пошта и поштари

Са леве стране виде се високи димњаци из Бајлонијеве пивнице. Игњат Бајлони се дуго дичио чињеницом да је власник "прве парне пиваре", што је било сасвим основано. Тадашње погоне покретале су парне машине, па отуд и овај назив.

Први електрични трамвај је повезао Славију и Калемегдан још крајем 19. века, а на Тргу се налазила окретница која је водила укруг, око Споменика кнезу Михаилу.

Празан простор који је потом заузео Дом Војске Србије некада је био плац на којем је, прво, поникао Ратнички дом, посвећен онима који су ратовали у Првом светском рату.

Поглед са палате "Реунионе" са које је фотографија направљена, водио је посматрача ка Дунаву. Данас је дорћолска страна, као и цела десна обала Дунава начичкана вишеспратницама и здањима која спречавају поглед са ове тачке до реке. Некада није било тако. Тада је река била "ближа" граду, иако и данас протиче на истом месту. Посматрач је могао да је досегне погледом.


ИМЕ ПО ТЕАТРУ

Уобичајени назив Трг Републике овај простор добија, наравно, после Другог светског рата, будући да је пре тога постојала Краљевина Југославија. Када је тадашња држава променила облик државног уређења република је преузела своје место. Тако је и данас.

До тада овај трг је био назван по театру који је установио кнез Михаило Обреновић. Деценијама је назив овог простора, сасвим основано био - Позоришни трг.