Београдске приче: Запреге и шпицеви

Свака европска метропола има тешке проблеме са такозваним "шпицевима" када аутомобили преплаве све важне градске саобраћајнице и путовање према одредишту постане необично мучно, дуго и нервозно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Некадашње варошко лето, купалиште и лубенице

Београд свакако није поштеђен таквих мука које преживљава његово становништво. С тим што су престонички проблеми у нашем граду декорисани посебним манифестовањем нервозе - а то је нервозно трубљење у аутомобилске сирене које, по правилу, не производи никакав позитиван ефекат осим огромне нервозе коју изазива код других учесника у саобраћају.

Листајући старе записе и градске документе наилазимо на податке који воде ка "установљавању" овакве традиције још у доба пре безмало две стотине година. Ма како почетак приче деловао нестварно, наставак ће мало разјаснити овакав став аутора...

У књизи "Живети у Београду", који је објавио Архив Београда, анализирана су и приказана градска документа која су ондашње власти објављивале током протеклих деценија, а богме и векова.

Један међу њима, на који смо овог пута посебно обратили пажњу односи се на јун 1838. године, дакле на прву половину 19. века. Тада је посебно анализирано понашање сељака који би запрегама довозили своје производе на београдске пијаце.

"...Често се догађа у недељне дане, кад сељаци с колима нагрну, да варошани сокаком зауставе првога с колима који нешто носи на продају, а за тим читава поворка кола чека па људи не могу да пролазе...", управне власти су морале да предузму одређене кораке.

Да се "с тиме сокаци стесњавали не би", објављују и заповедају "свакоме и свима", решење за овај проблем.

Градска управа објављује "Забрану заустављања кола по сокацима" и наређује да свако ко жели нешто да купи мора на - пијацу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Заборављено купалиште код некадашњег моста

САНКЦИЈЕ

"Који би се усудио и преко овога где у сокаку кола заустављати и пазаривати, онај ће строгому одговору и казни подлећи морати". Јер, просто, пијаца је била место где "свако који што купити жели... иде на место определно за продавање".