Спас од гужви бржи јавни градски превоз

ПРОМЕНА начина превоза је најефикасније решење за смањење гужви на улицама, јер је у Београду просечна попуњеност аутомобила 1,3 путника! Ово тврде стручњаци са Катедре за регулисање саобраћаја Саобраћајног факултета у Београду.

Истичу да би убрзање јавног превоза и комплетирање уличне мреже, односно реализација инфраструктурних пројеката зарад решавање уских грла, допринели смањењу загушења у граду. Трећа ставка која би смањила загушења је управљање саобраћајем на раскрсницама и коридорима у реалном времену, на основу актуелних података о броју возила.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Коловоз ужи, паркинг већи

Професор Катедре за регулисање саобраћаја Никола Челар и његови сарадници Стаменка Станковић и Јелена Кајалић наводе да на колапсе у престоници утиче повећање броја становника и степена моторизације. Према подацима из 2017, у Београду је регистровано 550.000 аутомобила.

- Постојећи капацитет мреже не може да задовољи тренутне саобраћајне захтеве, па су загушења нужна - објашњавају за "Новости" стручњаци са Саобраћајног факултета. - Кључ решења је да капацитет уличне мреже буде већи од броја путовања које суграђани желе да остваре у неком периоду. А то се може урадити повећањем капацитета мреже или смањењем транспортних захтева.

То би значило да Град мора да реализује инфраструктурне пројекте комплетирања саобраћајне мреже попут Обилазнице око Београда, спољне и унутрашње магистралне тангенте, проширења појединих булевара. Капацитет мреже може да се повећа, како појашњава проф. др Челар, и кроз процес управљања саобраћајем. Процена је да, када би се све раскрснице опремиле савременим технологијама, односно детекторима, капацитет поједних делова мреже повећао би се и до 20 одсто.

Проф. др Никола Челар

- Зато је важније утицати на транспортне захтеве путника. Циљ система није да спречи некога да се креће, иде на посао или рекреацију, већ да се захтеви за превоз помере временски, просторно или да се промени вид превоза. Временско померање значи да се ја нећу договорити да се нађем са пријатељем на кафи у 17.00, када је гужва, већ ћу састанак померити за два сата касније - прича проф. др Челар.

Просторно померање подразумева промену уобичајене руте путовања. Ако неко има информацију да је нека саобраћајница загушена, ићи ће алтернативним правцем. Да би убедили путнике да користе јавни превоз, потребно је да време путовања буде краће него аутомобилом.

- То се постиже тако што се аутобусима и трамвајима даје посебан третман. Наравно, битни су поузданост реда вожње и комфор путника у превозу, односно да возила буду нова, климатизована и да путници у њима не морају да стоје на једној нози. Први корак за убрзање возила јавног превоза је увођење жутих трака, други давање приоритета овим возилима на семафоризованим раскрсницама. Трећи је посебан режим саобраћаја за возила јавног превоза, односно могућност да скрену у неку улицу у коју други возачи не могу, или да се једносмерним улицама крећу у оба смера, наравно посебним тракама - појашњавају саговорници "Новости".

Београду је потребна озбиљна стратегија управљања саобраћајем, осмишљена на основу истраживања.

БЕСКОРИСНА ЖУТА ТРАКА У ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА

- УВОЂЕЊЕ жутих трака зависи од броја саобраћајних трака, броја путника у аутобусима, фреквенције возила јавног превоза и броја линија које туда пролазе. Суштина је у проналажењу правог баланса између индивидуалног и јавног градског превоза. Нема разлога да уводите жуту траку тамо где пролазе два аутобуса на сат са малим бројем путника, када би се туда више људи превезло аутомобилима. А опет, увођењем жуте траке и бржим кретањем аутобуса, путнике можемо да привучемо да користе јавни превоз. Битна је и контрола коришћења жутих трака. Бескорисна је жута трака у Војислава Илића када служи као паркинг - наводи Стаменка Станковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Граде пет вртића у Новом Београду

ПОСКУПЉЕЊЕ ПАРКИРАЊА

- Постоје и оне крајње непопуларне мере попут пар-непар, или наплате уласка путничким аутомобилима у централну зону, као што су увели Лондон, Сингапур и Стокхолм. Али онда је веома битно да суграђани имају алтернативне везе, односно могућност да стигну с једног на други крај града аутомобилом без проласка кроз центар, добру мрежу линија јавног превоза у центру и јавне гараже на ободу централне зоне. Ту је и тарифна политика паркирања, односно подизање цене сата, како би се дестимулисао долазак суграђана у центар аутомобилом - објашњавају стручњаци Саобраћајног факултета.